Evropa strahuje od domino efekta levice

Jedna lasta ne čini proleće, pa tako ni pobeda Sirize u Grčkoj ne garantuje da će Evropa uspeti da se razračuna sa nametnutim kapitalističkim receptom za izlazak iz krize, koji ne daje rezultate. Ali sve prognoze govore da posle Grčke na red dolazi Španija, koja će na predstojećim izborima na svim nivoima dobar deo glasova poveriti Podemosu, novoj nekonvencijalnoj partiji izrasloj na pokretu nezadovoljnika. 

U Španiji sazreva mišljenje da rigorozno stezanje kaiša guši institucije i veliki broj teško stečenih prava, a ne doprinosi izlasku iz krize. Naprotiv, koči i čak sprečava rast i razvoj. Ovo je uporno govorio lider Sirize Aleksis Cipras, a to, kad je reč o dugovima, siromaštvu i dodatnom stezanju kaiša, govori i Pablo Iglesijas, lider nove partije Podemos, koja stiče ogromnu popularnost u Španiji, nadmašivši po podršci obe tradicionalne partije, vladajuću desnu Narodnu stranku i opozicionu levu Socijalističku stranku. 

Čak i ekonomisti upozoravaju da je postojeći recept ne dovodi do izlečenja, već do „još težih bolova, koji prevazilaze toleranciju demokratskih društava”, kako je pre neki dan napisao poznati ekonomista Džefri Saks. 

Nobelovac Pol Krugman se juče u „Njujork tajmsu” osvrće na rezultate grčkih izbora i savetuje evropskim zvaničnicima da ne drže pridike Ciprasu, jer je program koji su nametnuli Grčkoj bio osuđen na neuspeh od samog početka. 

Ipak nemačka kancelarka Angela Merkel juče je poručila novoj grčkoj vladi da od nje očekuje da poštuje dogovor koji je postigla sa međunarodnim kreditorima i da nastavi da primenjuje mere za „nastavak ekonomskog oporavka Grčke”. Britanski premijer Dejvid Kameron strahuje da će rezultat izbora u Grčkoj podstaći ekonomsku neizvesnost širom Evrope. On je pozvao novu grčku vladu da ne odustane od dosadašnjeg kursa i da ispunjava svoje međunarodne obaveze, što je upravo suprotno obećanjima Sirize koji su joj doneli tolike glasove. 

Pojedini analitičari podsećaju, međutim, da je Zapadna Nemačka posle rata postigla privredno čudo tek kada joj je oprošten veliki deo duga. Sporazumom koji su učesnici konferencije u Londonu potpisali 27. februara 1953, posle dugih pregovora i uz česte prekide, Nemačkoj je oproštena oko polovina dugovanja, dok je ostatak reprogramiran na dugoročnu otplatu. 

Procenilo se, baš kao što sada za Grčku procenjuju pojedini političari i ekonomisti, da je Nemačka beznadežno zadužena i da je njenoj privredi potreban svež kapital kako bi bila finansirana obnova i ekonomski rast. Na ovu činjenicu podseća danas i lider španske partije Podemos Pablo Iglesijas, profesor i politikolog, koji je tokom grčke kampanje stajao na podijumu zajedno sa vođom Sirize Aleksisom Ciprasom. 

Njegova partija je tek pre neki dan proslavila svoj prvi rođendan, a još pre sedam meseci na majskim izborima za Evropski parlament za nju je glasalo milion i dvesta hiljada Španaca. Španiju ove godine čekaju lokalni, opšti i regionalni izbori, a vladajuća partija sa premijerom Marijanom Rahojem na čelu iz sve snage se trudi da prikaže pozitivne rezultate stezanja kaiša, iako sve više Španaca okreće leđa tradicionalnim strankama i opredeljuje se za Podemos. U platformi Podemosa, koja još nije do kraja definisana, predlaže se skup mera za stimulaciju ekonomije i odbacivanje opsesivnog stezanja kaiša: restruktuiranje nacionalnog duga, deprivatizacija osnovnih usluga kao što su zdravstvo i energetika, obezbeđivanje bazičnih mesečnih primanja, koja bi milionima nezaposlenih omogućila povratak u anemičnu špansku ekonomiju… Na političkom planu, Podemos obećava promenu Ustava, koji je sedamdesetih godina, posle Frankove smrti, omogućio demokratsku tranziciju i sklopljen je na osnovu kompromisa sa poklonicima diktature. 

Narodnjaci i sam predsednik vlade Marijano Rahoj upozoravaju Špance da se ne igraju „ruskog ruleta” i optužuju partiju Podemos da nudi samo „haos i konfuziju”. Oni sebi pripisuju zasluge za početak oporavka i insistiraju na tome da će, po procenama, ove godine rast biti dva odsto. I nasuprot „haosu Podemosa”, konzervativna Narodna stranka nudi „stabilnost, sigurnost, umerenost, Ustav, slobodu i jednakost”.

Kasno je, po mišljenju mnogih nezadovoljnika, za nova obećanja kad ni stara nisu ispunjena i kad Pablo Iglesijas, sa sve masovnijom podrškom, slavi pobedu Sirize i najavljuje novu eru u Evropi. Nije došlo do apokalipse kako su predviđali državnici na vlasti, dodao je Iglesijas. 

Naprotiv, profesor sa kosom vezanom u repić i njegovi drugovi tvrde da je Grčka najzad izabrala svog predsednika, a ne delegata nemačke kancelarke Angele Merkel. I da je to odlična vest za sve Evropljane, jer potvrđuje da će kaiš prestati da se steže jer ne dovodi do izlaska iz krize.