Evropske sankcije Rusiji naškodile i nama

Srbija je u 2014. godini u Rusku Federaciju izvezla robu vrednu 1,32 milijarde dolara. Sudeći prema podacima Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore Srbije, sankcije zapadnih država uvedene Rusiji nanele su štetu i Srbiji. Posle četvorogodišnjeg prosečnog rasta od 33 odsto, prošlogodišnji ukupan izvoz srpske privrede u Rusiju bio je manji za tri procenta. Do pada vrednosti plasmana srpske robe na rusko tržište u prošloj godini došlo je uprkos povećanju izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Srbija je u Rusiju u 2014. izvezla hranu za 307,6 miliona dolara, što je za 66,7 odsto više nego u 2013. godini.

Trgovinska razmena Srbije i Ruske Federacije u 2014. godini dostigla je 3,4 milijarde dolara, što je za 12,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Srbija je uvezla robu za 2,37 milijardi, a naš deficit je iznosio 1,34 milijarde dolara, što je za čak 49 odsto više nego u prethodnoj godini.
Za mnoge neočekivan pad izvoza Srbije u Rusiju u prošloj godini u PKS objašnjavaju padom vrednosti rublje i smanjenom tražnjom na tom tržištu. Zbog toga je naročito opao naš izvoz obojenih metala, proizvoda od kaučuka, plute i drveta, nameštaja, prediva, tkanina i tekstilnih proizvoda.

Zanimljivo je da je robna razmena dve zemlja u prvom polugodištu 2014. išla uzlaznom putanjom. U prvih šest meseci vredela je 1,64 milijarde dolara i bila je veća za 21,6 odsto nego u prvoj polovini 2013. godine. Izvoz iz Srbije vredeo je 486,7, a uvoz 1,16 milijardi dolara. Posle izbijanja sukoba u Ukrajini, uvedenih sankcija zapadnih zemalja Rusiji i ruskog odgovora u julu prestankom uvoza prehrambenih proizvoda iz tih država, računalo se da će doći do rasta izvoza srpskih poljoprivrednih proizvoda u tu zemlju. Na adresu Privredne komore stizalo je sve više zahteva ruskih uvoznika za kupovinu voća i povrća iz Srbije, ali i svinjskog, junećeg i pilećeg mesa, alkoholnih pića i mlečnih prerađevina. Izvoz hrane iz Srbije na rusko tržište porastao je u prvoj polovini 2014. godine za čak 68 procenata i dostigao 117 miliona dolara. Očekivalo se da će do kraja godine vrednost izvoza srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju dostići 300 miliona dolara, što je i ostvareno.

U 2014. godini najviše je povećan izvoz svežeg i prerađenog voća i povrća u Rusiju. Izvoz jabuka je premašio 83 miliona dolara, 80 odsto više nego u prethodnoj godini, što je dobrim delom posledica odluke ruskih vlasti da prestanu s uvozom jabuka iz Poljske. Ruska odluka o zabrani uvoza voća i povrća iz Poljske stupila je na snagu 1. avgusta, a kao razlog navedeno je mnogo registrovanih slučajeva prekomernog korišćenja preparata kojima se tretira voće i povrće, pre svega pesticida i nitrata i nedozvoljenog nivoa njihovog sadržaja u proizvodu. Inače, ukupan godišnji izvoz prehrambenih proizvoda iz Poljske u Rusiju procenjen je na oko milijardu dolara. Poljska je najveći svetski izvoznik jabuka. Od ukupnog izvoza poljskih jabuka, 60 odsto se izvozi na rusko tržište, što je u sezoni 2013–2014. iznosilo bezmalo 500.000 tona.

Zanimljivo je da je u prošloj godini na rusko tržište iz Srbije plasirano kajsija za 32, šljiva za 14, jagoda za 11, kukuruza za devet, smrznutog voća za 19,4 i povrća za 10 miliona dolara.
Izvoz svinjskog i goveđeg mesa i mesnih prerađevina iz Srbije u Rusiju u prošloj godini vredeo je 63 miliona dolara, a svih vrsta sira za više od 28 miliona dolara.

Prema izveštajima naše carine, Srbija je u prošloj godini u Rusiju najviše izvozila hulahop čarape, zatim jabuke, svinjske polutke, pokrivače podova, sastavljene podne ploče, cirkulacione pumpe za grejne sisteme i lekove.

Kao i obično i u 2014. smo iz Rusije najviše uvozili energente – 75 odsto ukupnog uvoza i sirovine. Značajniji rast vrednosti našeg uvoza i deficita u razmeni sa Rusijom u PKS objašnjavaju posledicom povećanog uvoza energenata iz ove zemlje. Naime, naš uvoz energenata je, posle visokog rasta uvoza iz Kazahstana u 2012. i 2013. godini, ponovo preusmeren na Rusiju.

U Privrednoj komori kažu da zbog sporazuma o međusobnoj bescarinskoj trgovina Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, velike svetske kompanije prehrambenog sektora razmatraju mogućnost da investiraju u Srbiji, kako bi proizvedenu robu plasirali u ove zemlje. Nemački „Tenis”, najveći privatni proizvođač mesa u Evropi, nedavno je osnovao kompaniju u našoj zemlji. Predstavnik ove kompanije Ulrih Grevej izjavio je da predstoje velika ulaganja u farme svinja, pogone za proizvodnju stočne hrane, a kasnije, nakon dostizanja potrebnog obima primarne proizvodnje, i u fabriku za preradu mesa za domaće, regionalno i svetsko tržište.
Uvoz prehrambenih proizvoda predstavlja značajnu stavku u ruskom uvozu, ukazuju u Privrednoj komori Srbije. U 2013. godini Rusija je za uvoz hrane izdvojila 41,9 milijardi dolara.