Kako je nastao hot-dog

Lako se sprema, nije skup, a pri tom je izuzetno ukusan i brzo zasiti – hot-dog je jedna vrsta brze hrane, danas tako popularne i često korišćene svuda u svetu. Princip za pravljenje ove namirnice je krajnje jednostavan – najčešće viršla, a ponekad i kobasica, napravljena od svinjskog, goveđeg, a neretko i pilećeg mesa „smeštenog“ u posebno napravljenu opnu, uz raznovrsne začine – od belog bibera i soli do belog luka, i prethodno obarena, stavlja se u kiflu, a zatim se dodaju senf, kečap, ponekad zelena salata i drugi ukusni dodaci. Za pravljenje hot-doga treba utrošiti svega nekoliko minuta, a osim što je ukusan, pokazao se i kao izuzetno koristan u zaštiti od curenja sosova i stvaranja fleka na odeći, jer hleb zadržava sve sastojke ove brze hrane na svom mestu.

Iako ga u današnje vreme mnogi obožavaju, naročito na američkom kontinentu, gde se smatra da prosečno svaki stanovnik u toku godine pojede najmanje 60 hot-dogova, ovaj proizvod ipak nije pronalazak modernog doba. Još u devetom stoleću pre nove ere u svojoj „Odiseji“ Homer piše o junaku koji jede viršlu, a prema nekim podacima na prelasku između dve ere stari Rimljani su voleli ovu vrstu hrane i često su je konzumirali. Ipak, za tvorce hot-doga kakvog danas poznajemo smatraju se Nemci i Austrijanci koji su pravili slične proizvode dajući im različita imena. 

Jedan nemački mesar iz Frankfurta krajem 17. veka pravio je i prodavao minijaturne kobasice u hlebu, a prema nekim podacima u 18. i 19. stoleću viršle i kobasice često su korišćene u ishrani stanovništva u raznim gradovima Nemačke. Doduše, pre stotinak godina oblik ovakvog „sendviča“ bio je drugačiji od današnjeg hot-doga, obično su viršle, najčešće u paru, stavljane u lepinjice, dok u hot-dog ide jedna prilično velika viršla. 

Na američki kontinent hot-dog je stigao oko 1860. godine, zajedno sa nemačkim emigrantima. Tih godina mesar Čarls Felkman počeo je da ga prodaje na Koni Ajlendu u Njujorku i vrlo brzo hot-dog je postao izuzetno popularan. U decenijama koje su usledile pojavile su se i nove varijante ovog proizvoda – sa kobasicom umesto viršle, i najrazličitijim prilozima, a vremenom je bilo sve više obožavatelja ove brze hrane. O popularnosti ovog proizvoda možda dovoljno govori i podatak da je američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt prilikom posete kralja Džordža Šestog Sjedinjenim Američkim Državama 1939. godine poslužio svog gosta specijalitetom – hot-dogom.

U moderno vreme napravljene su i posebne mašine za dubljenje hleba, a mini-kioska za pripremanje i prodavanje ove namirnice ima gotovo na svakom ćošku u svim većim gradovima sveta. Zanimljivo je da u toku jedne sezone utakmica timova prve bejzbol lige u Americi, ljubitelji ovog sporta samo na stadionima pojedu više od 26 miliona hot-dogova. Inače, najduži ikad napravljeni hot-dog bio je dugačak 608 metara.