„Rodoljubi“ u dramatičnom meču osvojili Superboul

Predviđanja da će 49. Superboul biti jedan od najneizvesnijih ikada su dramatičnim nadigravanjem Nju Inglanda i Sijetla postala java. U finalnom meču američkog fudbala, prepunom infarkt uzbuđenja, „Rodoljubi“ su posle velikog preokreta u poslednjoj četvrtini slavili sa 28:24 svrgavši sa trona prvaka iz 2014.

A klatno sudbine već se bilo, na samo 18 sekundi pre kraja, zanjihalo ka Sihouksima: imali su loptu u rukama na metar od prostora za poentiranje i pobedu praktično u džepu.

Tada je kvoterbek Rasel Vilson uradio ono što je od njega, pokazaće se ubrzo neobjašnjivo pogrešno, tražio trener Pet Kerol: pokušao je da završi akciju dodavanjem umesto trčanjem svojih igrača.

Na samoj liniji koja je jedinima značila bezgraničnu tugu, a drugima istu takvu radost, Vilsonovu bačenu loptu presekao je do tog trenutka apsolutni anonimus Malkolm Batler, ovosezonski početnik u redovima Petriiotsa.

I to je bio kraj nadanja jednih, a početak najlepše bajke drugih. Posle bitke lako je reći, ali ovakav rasplet naslućivao se već i tokom završne četvrtine. Prethodno u prve dve Nju Ingland nikako nije uspevao da rezultatski materijalizuje svoje nadahnutije ostvarenje pa se na poluvreme otišlo sa skorom 14:14. U trećoj deonici Sijetl je stigao do više nego obećavajućih 24:14. Narodski rečeno mrka kapa za „Rodoljube“ jer je u analima Superboula stajalo zapisano da nijedan od 29 timova sa zaostatkom od minus deset ili više poena nije uspeo da naopravi veleobrt. Tako su i trener Bil Beličik (sada sa kolegom Čakom Nolom na vrhu sa četiri trofeja, šest puta dovodio ekipu u finale) i kvoterbek Tom Brejdi (treći put proglašen za MVP susreta, takođe četiri prstena, plus još dosta statističkih naj, naj) i u ovoj kategoriji ušli u istoriju.

Pored stvari vezanih za teren i sva ostala događanja su u kategoriji superlativa.

Na tribinama stadiona Univerziteta Feniks (nema svoju fudbalsku ekipu ali je za 137.000.000 evra na dve decenije zakupio naziv) bilo je 70.228 duša: nikada skuplje ulaznice dostigle su prosečnu cenu od 4.100 evra.

Ali se zato NFL, kao i prethodnih decenija, potrudila da za zamenu za ispražnjene novčanike organizuje fantastični šou u poluvremenu. Ovog puta u glavnoj ulozi našla se pop diva Keti Peri, potpomognuta kraćim nastupima Misi Eliot i Lenija Kravica.

Zašto se sve globalne muziče zvezde otimaju da se nađu na bini u toku jednog sportskog događaja? Zato što je Superboul u istoriji televizije SAD najgledaniji prenos. Onaj prethodni je sa 112.500.000 rekorder, a iako još uvek nije podvučena crta pod 2015. prvi pokazatelji nagoveštavaju novo pomeranje letvice gledanosti.

Oboren je i novčani iznos za reklame: poluminutni spot oglašivači su plaćali četiri miliona evra, strpavši u džep vlasnicima tv mreže „En Bi Si“ oko 295.500.000 evra.

Ni neposredni proizvođači nisu zaboravljeni u podeli kolača: uz večito pamćenje svakom od slavodobitnika (53 u ekipi) će pripasti i po 86.000 evra (poraženima upola manje), a sa već osvojenim iz prethodna dva plej – of susreta suma će dostići 146.000 evra...

I Feniks sa okolinom ima razloga za radovanje. Pored besplatne reklame, grad i regija očekuju profit od 400.000.000 evra.

Uz svaki Superboul ispredaju se legende, pa tako jedna od opšte prihvaćenih glasi da u poluvremenu u svim krajevima SAD, a naročito u gusto naseljenim gradovima, drastično padne pritisak vode, jer navijači kao po komandi pohrle u toalete.

Ono što je egzaktno dokazano je da nešto više od osam miliona američkih radnika prvog dana posle Superboula ne dođe na posao, pa su gubici za privredu SAD ogromni.

I dok se još uvek čeka zvanični izveštaj šta se zaradilio (ili izgubilo) na tek minulom Superboulu, kladionice Las Vegasa nastavile su non stop biznis izbacivši kvote za šampiona 2016. (50. Superboul će se održati 7. februara na Levis stadionu u Santa Klari). Po najtačnijim barometrima profesionalnog sporta favorit je sa 5:1 poraženi Sijetl, praćen Nju Inglandom (6:1), Grin Bejom (7:1) i Denverom (8:1)...