„Родољуби“ у драматичном мечу освојили Супербоул

Предвиђања да ће 49. Супербоул бити један од најнеизвеснијих икада су драматичним надигравањем Њу Ингланда и Сијетла постала јава. У финалном мечу америчког фудбала, препуном инфаркт узбуђења, „Родољуби“ су после великог преокрета у последњој четвртини славили са 28:24 свргавши са трона првака из 2014.

А клатно судбине већ се било, на само 18 секунди пре краја, зањихало ка Сихоуксима: имали су лопту у рукама на метар од простора за поентирање и победу практично у џепу.

Тада је квотербек Расел Вилсон урадио оно што је од њега, показаће се убрзо необјашњиво погрешно, тражио тренер Пет Керол: покушао је да заврши акцију додавањем уместо трчањем својих играча.

На самој линији која је јединима значила безграничну тугу, а другима исту такву радост, Вилсонову бачену лопту пресекао је до тог тренутка апсолутни анонимус Малколм Батлер, овосезонски почетник у редовима Петрииотса.

И то је био крај надања једних, а почетак најлепше бајке других. После битке лако је рећи, али овакав расплет наслућивао се већ и током завршне четвртине. Претходно у прве две Њу Ингланд никако није успевао да резултатски материјализује своје надахнутије остварење па се на полувреме отишло са скором 14:14. У трећој деоници Сијетл је стигао до више него обећавајућих 24:14. Народски речено мрка капа за „Родољубе“ јер је у аналима Супербоула стајало записано да ниједан од 29 тимова са заостатком од минус десет или више поена није успео да наоправи велеобрт. Тако су и тренер Бил Беличик (сада са колегом Чаком Нолом на врху са четири трофеја, шест пута доводио екипу у финале) и квотербек Том Брејди (трећи пут проглашен за МВП сусрета, такође четири прстена, плус још доста статистичких нај, нај) и у овој категорији ушли у историју.

Поред ствари везаних за терен и сва остала догађања су у категорији суперлатива.

На трибинама стадиона Универзитета Феникс (нема своју фудбалску екипу али је за 137.000.000 евра на две деценије закупио назив) било је 70.228 душа: никада скупље улазнице достигле су просечну цену од 4.100 евра.

Али се зато НФЛ, као и претходних деценија, потрудила да за замену за испражњене новчанике организује фантастични шоу у полувремену. Овог пута у главној улози нашла се поп дива Кети Пери, потпомогнута краћим наступима Миси Елиот и Ленија Кравица.

Зашто се све глобалне музиче звезде отимају да се нађу на бини у току једног спортског догађаја? Зато што је Супербоул у историји телевизије САД најгледанији пренос. Онај претходни је са 112.500.000 рекордер, а иако још увек није подвучена црта под 2015. први показатељи наговештавају ново померање летвице гледаности.

Оборен је и новчани износ за рекламе: полуминутни спот оглашивачи су плаћали четири милиона евра, стрпавши у џеп власницима тв мреже „Ен Би Си“ око 295.500.000 евра.

Ни непосредни произвођачи нису заборављени у подели колача: уз вечито памћење сваком од славодобитника (53 у екипи) ће припасти и по 86.000 евра (пораженима упола мање), а са већ освојеним из претходна два плеј – оф сусрета сума ће достићи 146.000 евра...

И Феникс са околином има разлога за радовање. Поред бесплатне рекламе, град и регија очекују профит од 400.000.000 евра.

Уз сваки Супербоул испредају се легенде, па тако једна од опште прихваћених гласи да у полувремену у свим крајевима САД, а нарочито у густо насељеним градовима, драстично падне притисак воде, јер навијачи као по команди похрле у тоалете.

Оно што је егзактно доказано је да нешто више од осам милиона америчких радника првог дана после Супербоула не дође на посао, па су губици за привреду САД огромни.

И док се још увек чека званични извештај шта се зарадилио (или изгубило) на тек минулом Супербоулу, кладионице Лас Вегаса наставиле су нон стоп бизнис избацивши квоте за шампиона 2016. (50. Супербоул ће се одржати 7. фебруара на Левис стадиону у Санта Клари). По најтачнијим барометрима професионалног спорта фаворит је са 5:1 поражени Сијетл, праћен Њу Ингландом (6:1), Грин Бејом (7:1) и Денвером (8:1)...