Drugi tom kataloga o Obrenovićima

Gornji Milanovac – Malo ko može da poseti sve naše muzeje, manastire, zbirke istorijskih artefakta ili privatne kolekcije, dakle sva mesta u kojima se čuvaju predmeti koji se dovode u vezu sa dinastijom Obrenović. Zato je poduhvat Muzeja rudničko-takovskog kraja za divljenje. Prihvatili su se krupnog zalogaja, nazvanog „Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije”, to jest da svu materijalnu i nematerijalnu ostavštinu dinastije smeste među korice tri podebela toma. Prvi tom je izašao pre godinu dana („Politika” je o tome izvestila), a drugi se upravo pojavio.

– Ideja je rođena 2010. godine, prihvaćena od svih muzejskih i sličnih ustanova, a koncem 2013. godine smo izdali prvi tom. Da je to bio pun pogodak, nismo ni sumnjali, a potvrda je odmah došla u vidu nagrade „Publikacija godine” od Međunarodnog komiteta saveta muzeja. Bio je to snažan impuls da „legnemo” na drugi tom i da, ovih dana, samo godinu posle izlaska prve, štampariju napusti i druga knjiga – kaže kustos Aleksandar Marušić, jedan od urednika.

U drugom tomu „Obrenovića” našlo se sve o njihovom bezmalo devetodecenijskom vladanju Srbijom a što se čuva u zbirkama Vojnog muzeja, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Kragujevcu, Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, muzeja u Čačku, Beloj Crkvi i Gornjem Milanovcu, Domu Jevrema Grujića u Beogradu i manastiru Vraćevšnici. A šta sve, saznajemo u napisima 16 kustosa, istoričara umetnosti i muzejskih savetnika. Zato je vredno, kao mala nagrada za trud, uz imena urednika, pomenuti i njihova imena: kustosi Dušanka Maričić, Danijela Vandušić, Bojana Topalović, Evgenija Blanuša, Mila Gajić, Draginja Maskareli, Biljana Crvenković i mr Jelena Perić; istoričari umetnosti Igor Vokoun i Ivana Vesković; muzejski savetnici Radivoje Bojović, Marija Bujić, Petar Petrović i Miroslav Banović. Da bi nas kvalitetno i sveobuhvatno informisali, autori su prekopali silnu literaturu (navedenu uz napise). Svaki komad odeće, nameštaja, posuđa i oružja, spomenice, odlikovanja, novac, knjige, fotografije, lične predmete i zabeleške, pisma, dopisne karte, novinski tekstovi o Obrenovićima – sve je, slikom i tekstom, dato na 350 stranica velikog formata. Među koricama su i radovi poznatih likovnih umetnika kojima su Obrenovići bili inspiracija (uljani portreti, biste, crteži, oleografije).

Značaj ovog poduhvata su prepoznali i recenzenti, dr Miloš Timotijević, istoričar i viši kustos Narodnog muzeja u Čačku, i dr Igor Borozan, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu. Timotijević ističe da drugi tom o Obrenovićima (baš kao i prvi) „predstavlja veliki naučni i kulturni doprinos u zaštiti kulturne baštine Srbije”, dok je za Borozana ovo „kapitalni projekat od najvišeg nacionalnog značaja”.

– Pred nama je godina na kraju koje će svetlo dana da ugleda i treći, poslednji tom ovog sveobuhvatnog kataloga. U njega ćemo uvrstiti, pre svega, artefakte koji su u posedu privatnih zbirki, kao i ono što uspemo pronaći u stranim kolekcijama. Veliko zadovoljstvo su nam donela prva dva toma, a to je podstrek da posao dovedemo do kraja – reče nam drugi urednik edicije kustos Ana Bolović.