Odlazak maratonske legende

Franjo Mihalić (9. mart 1920, Ludine kod Kutine) nije dočekao 95. rođendan. Preminuo je juče u Beogradu na Vojno medicinskoj akademiji, ali legenda o njemu nastaviće da živi. Tokom  karijere imao je 1.075 zvaničnih trka i pretrčao 164.240 kilometara, a na treninzima mnogostruko više…

Jednu od najsjajnijih stranica jugoslovenske atletike Franjo Mihalić je ispisao 1. decembra 1956. u Melburnu kada je u maratonskoj trci, osvojio srebrnu medalju (2:26,32), drugo i zasad poslednje odličje za našu atletiku na olimpijskim igrama. Mihalić je tada bio u društvu sjajnih trkača, od kojih su mnogi, kao uostalom i on, postali legende maratonskog trčanja, a brži od njega bio je samo Francuz Alan Mimun, a posle njega ciljem su prošli i Finac Veiko Karvonen i jedno od najvećih trkačkih imena svih vremena Čehoslovak Emil Zatopek, trostruki pobednik sa prethodnih igara u Helsinkiju (5.000, 10.000 m, maraton). Trku su završila 33 trkača, a 13 ih je odustalo zbog prevelike vrućine…

Srebro iz Melburna je svakako najveći, ali ne i jedini veliki podvig atletičara, pa potom trenera beogradskog Partizana (Konkordija 1941-1944; Mladost 1946; Partizan 1947-1965).

Fudbaler i biciklista u ranoj mladosti atletici se okrenuo tek s 21 godinom, ali u ratnim godinama nije bilo uslova za ozbiljan atletski razvoj, tako da je tek po dolasku u Beograd i Partizan njegov talenat i upornost počeli da donose plodove. Bio je 30 puta prvak Jugoslavije u raznim disciplinama (12 puta na 10.000 m, dva puta na 5.000 m, osam puta u krosu, itd) ali ni jednom u maratonu. Zbog klupskih obaveza na kraćim deonicama propuštao je maraton i trčao ga uglavnom na međunarodnoj sceni i bio među prvim sportskim ambasadorima nove Jugoslavije. Veliki trijumf zabeležio je 1953. na Krosu nacija u Parizu, preteči svetskih prvenstava u krosu, na Novogodišnjoj trci u Sao Paolu pobedio je 1952. i 1954, 1953. je bio drugi a na debiju 1951. treći. Pobeđivao je na klasičnoj maratonskoj stazi od maratona do Stadiona Panatenaikon u Atini, na maratonima i Moskvi, Tokiju i 1958. na najstarijem svetskom maratonu u Bostonu. Po tri puta pobedio je na krosu „Soara” u Briselu (1953, 1955, 1957) i trci „Pet mlinova” u Italiji (1957, 1958, 1961)

Bio je prvak Balkana u maratonu (1956), ali na 10.000 m (1954. i 1957) i u krosu (1955), trostruki olimpijac (1952, 1956, 1960), četvorostruki učesnik evropskih prvenstava (1950, 1954, 1958, 1962), a državne rekorde na deonicama od 5.000 m do maratona popravljao je 27 puta. Njegov najbolji rezultat u maratonu bio je 2:21,24 č (1957), na 10.000 m 29:37,6 (1954), a na 5.000 m 14:18,8 (1956).

Franjo Mihalić, kojeg su svi zvali „Miha”, a on sve „Jura”, postavio je još mnogo rekorda, kao atletski trener stvorivši mnogo sjajnih atletičara među kojima se ističe Dragan Životić, kao atletski sudija imao je više od 11.000 suđenja širom Jugoslavije – sve dok ga koleno nije izdalo i stigle godine.

Za svoj doprinos sportu, atletici i afirmaciji zemlje dobio je niz odlikovanja i priznanja i više puta bio proglašavan za najboljeg sportistu Jugoslavije.

Komemoracija povodom smrti Franje Mihalića održaće se u sredu 18. februara u svečanoj sali Skupštine grada Beograda u 11 č, a sahrana u na Novom groblju u Aleji velikana u 14,30 č.

Ž. B.