Melodija za kontrabas i otpremninu

Boban Nikolić, u Paraćinu poznatiji kao Bokac, svirao je kontrabas i radio u fabrici cementa u Novom Popovcu. Onda je fabrika privatizovana. Došle su gazde iz Švajcarske sa novim pravilima poslovanja i on je shvatio da je vreme da napusti firmu. („Bilo mi je jasno da im trebaju mlađi ljudi.”) Boban je tada imao 50 godina. Premlad za penziju, prestar za rizike. Ali, živeti se mora.

Neočekivan saveznik mu je bilo njegovo „kafansko iskustvo” koje se pokazalo veoma korisno jer je odlučio da otvori piceriju. Ali, ipak, glavna pomoć je stigla od firme iz koje je morao da ode. Holcim je dao „fantastičnu” otpremninu od 650 evra po godini staža. Nakupilo se tako na gomili popriličnih 15.000 evra. Ali, Holcim mu je pomogao i obukom za privatni biznis. Obuka je trajala dva meseca.

– Obuka je organizovana u Holcimovoj fabrici, Švajcarci su je i platili – kaže Nikolić. – Verovatno su videli da se mnogi bivši radnici nisu snašli u privatnom poslu, pa su hteli da pomognu da se otpremnina iskoristi na pravi način. Dnevno smo radili po pet sati. Obuku je držala Agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Na bivšeg cementara najviše su uticali motivacioni treninzi.

– Psiholog Nada iz Kragujevca budila je optimizam u nama. Ljudi koji dođu na takve kurseve osećaju se odbačeni od svoje firme, frustrirani, a Nada kaže da nema više kapije na koju smo navikli trideset godina i da je sada pred nama zid koji moramo da preskočimo. Nada je stvarno nada.

Akcija „Preskakanje zida” detaljno je analizirana i sa drugim stručnjacima.

– Ja sam rekao da želim da otvorim kafanu, jer mi je to blisko. Onda smo krenuli da analiziramo koliko ima kafana u Paraćinu, kog tipa, gde je najbolja lokacija. Sve u detalj. Pa sam sa stručnjacima pravio cenovnik, pa smo simulirali promet, i sve redom – priča Boban Nikolić.

Čak su mu pomogli i da odredi ime picerije: svoj nadimak Bokac italijanizirao je pa se njegovo preduzetničko čedo zove „Bokaccio”, iliti u Paraćinu fonetizovano u „Bokačo”.

– Picerija radi oko tri meseca i ja mislim da sam stao na noge. Imam najbolje lazanje u Pomoravlju – hvali se Nikolić.

Žao mu je što nije otvorio klasičnu kafanu u kojoj bi svirao kontrabas sa svojim orkestrom, ali je biznis plan pokazao da je picerija isplativija. Kafanu za dušu će praviti kada ogazdi. Sada je ponosan na sebe što je shvatio da je otvaranje picerije od 40 kvadrata – nauka.

– Da nisam prošao kurs pripreme za privatni biznis – uveren je dok grli svoju „mečku”, kako tepa kontrabasu – ne bih izbegao zamke novog posla. Recimo, kad se otvara kafana, važnije je imati parking nego biti bliže centru. A da bih takve stvari saznao, išao sam dva meseca po pet sati dnevno na predavanja. Isplatilo mi se. To je dobro uloženo vreme. Svakom bih preporučio da se pre nego što odluči šta da uradi sa otpremninom posavetuje sa stručnjacima – detaljno.