Kult ljubavne pesme „Bi džiza”

Sve one filmske priče, pesme ili romani, jednako dobrog i sumnjivog kvaliteta, koji govore o mačo tipovima i raskošnim lepoticama i njihovim atraktivnim avanturama, padaju u vodu kada se lično nađemo u situaciji u kojoj nas neka osoba neodoljivo privlači i čini da nam srce ubrzano radi. Rečju, to je trenutak kada smo na granici zaljubljivanja.

Ovo osećanje oduvek je bilo jedna od omiljenijih tema onih koji su vešti sa perom i koji su do sada ispisali hiljade stihova posvećenih „jedinoj posebnoj osobi”.

Kada je reč o rokenrolu, tema ljubavi je na neki način bila i pokretački motor za ovu vrstu muzike. Autori i izvođači, pripadnici generacija rođenih u proteklih šezdesetak godina, nisu krili da se kroz svoje kompozicije i stihove mnogo direktnije obraćaju suprotnom polu nego stvaraoci iz nekih davnijih vremena. Elvis Prisli, Čak Beri, Roj Orbison, Džeri Li Luis i ostali iz početne epohe rokenrola postajali su seks simboli, devojke su na njihovim koncertima padale u trans, industrija gramofonskih ploča beležila je sjajne rezultate...

To nije čudno, pošto je rokenrol upravo muzika mladih (i onih koji se tako osećaju) i ljubavne priče neumitno su se nametnule njegovim izvođačima. Mnogo pre i mnogo konkretnije od kasnije pristiglih tema posvećenih socijalnim problemima, borbi za jednakost, otporu protiv besmislenih ratova, lutalačkom životu...

Čak ni druga faza rokenrola nije mogla da zaobiđe temu ljubavi. „Bitlsi”, „Rolingstounsi”, „Kinksi” i slični i pored „tvrđe svirke” i novih tema o kojima su počeli da progovaraju, nisu se libili da udaraju i na nežna osećanja ženskog dela publike.

Među takvima svakako su bili i članovi verovatno najpoznatijeg australijskog benda „Bi džiz” (Bee Gees), koji kao da su gajili kult ljubavne pesme. Ono što je posebno krasilo trojicu braće Gib – Barija, Robina i Morisa – su specifične kompozicije koje kao da su pisane baš za ženski deo publike, ali i pevanje koje je njihovu muziku činilo još sentimentalnijom. U svakom slučaju, australijski trio uspeo je skoro preko noći da pokori svet i da osvoji mnoga ženska srca. I to u vreme kada su svetskim scenama i listama harali pomenuti „Bitlsi”, „Rolingstounsi”...

To je na neki način bio i jasan pokazatelj da sentimentalna kompozicija ima svoje mesto čak i u situacijama kada se misli običnog čoveka koncentrišu na svakodnevicu, život i probleme koje on sa sobom nosi.

Kako bi rekli mudri ljudi: ljubav je večna i ništa ne može da ugasi taj plam koji se javlja u mladom čoveku i devojci kada ih privuku neke oči, glas, pokret, stav...

U ljubavne pesme treba verovati. Ne u smislu njihove neprikosnovenosti, već kao u neku vrstu duhovnog leka koji će nas izvući i iz najmučnijih situacija. Uostalom, jedan poljubac dat pravoj osobi, kako bi rekli maštari, vredi milione dolara. Zato je dobro što takve pesme postoje.

Praznik

Oh, ti si praznik, i to kakav praznik

Oh, ti si praznik, i to kakav praznik

To je nešto što je zaista vredno truda

Ako ti lutka izazove osmeh

Ako ne, onda se zabavljaš bacajući kamenčiće

Bacajući kamenčiće

O to je zaista zabavna igra

Nemoj da misliš da je sve isto

Ne mogu da se setim šta sam upravo rekao

Podmetni mekani jastuk pod moju glavu

Milioni očiju su sposobne da vide

Pa ipak ja sam slep

Kada neko drugi postane ja

To nije fer, nije fer

Ta, ta, ta, ta...

I dok milioni očiju mogu da vide

Zašto sam ja tako slep

Kada neko drugi postane ja

To nije fer, nije fer

Oh, ti si pravi praznik, svakodnevni, pravi praznik

Sada je na mene red da kažem, i ja ponavljam: ti si praznik

Nešto što je vredno razmišljanja

Ako ti lutka izazove osmeh

Ako ne, onda se zabavljaš bacajući kamenčiće

Bacajući kamenčiće

Ta, ta, ta, ta...