Med zasladio posetu Srbiji

Subotica – Simon Spengler je teolog u malom mestu pored Lozane i pažljivi čitalac knjiga Petera Handkea koje odudaraju od svega što je glavni ton švajcarskih vesti kada je Srbija u pitanju. Poziv da dođe u našu zemlju i u Subotici prisustvuje teološkom skupu koji organizuje Teološko katehetski institut mu je bila prilika da se uveri koja je verzija o Srbiji tačna. Preko interneta je potražio kolege pčelare, a digitalna mreža prvo je „upecala“ Predraga Cvetkovića iz Trstenika, a on ga uputio na kolegu Živoslava Stojanovića u Subotici.

Tako je prvo preko elektronskog kontakata, a onda i krajem septembra prošle godine započeto intenzivno druženje kolega pčelara koje je taj Švajcarac zabeležio i nedavno objavio u pčelarskom časopisu svoje zemlje. Zajednički imenitelj je bilo bavljenje pčelarstvom, ali je Simon Spengler, kao osoba širokog i radoznalog duha, vreme iskoristio i da sazna nešto više o istoriji i navikama stanovnika zemlje koje je posetio.

Živoslav Stojanović, donedavno predsednik Saveza pčelara Srbije, a sada predsednik subotičkog udruženja „Pčela“, nakon što su obišli nekoliko kolega u Subotici, odveo ga je na samo izvorište pčelarstva u našoj zemlji. – Gost je odranije imao znanja o tradiciji pčelarstva u našim manastirima i zato smo otišli prvo na Frušku goru, gde smo u Sremskim Karlovcima obišli Muzej pčelarstva porodice Živanović. Njihov predak Jovan, koji se smatra ocem srpskog pčelarstva, na tadašnjem Bogoslovskom fakultetu u Sremskim Karlovcima je uveo katedru o pčelarstvu, drugu u Evropi nakon Nemačke – kaže za „Politiku“ Stojanović.

Pošto je sa domaćinima sa Katehetskog instituta već posetio manastir Kovilj, Stojanović ga je odveo do manastira Velike Remete i njegovog igumana Stefana, a gost je imao priliku da obeduje u manastirskoj trpezariji.

Monah Platon koji brine o pčelinjaku potom im je ispričao da su prve košnice dobili od jednog Mađara, nastavnika iz Futoga, koji ih je zaveštao manastiru. Sada je to veliki pčelinjak o kojem se brine sa velikom pažnjom te je deo košnica i „ugrađen“ u zidove omanje kuće. Prilikom pregleda košnica, što se inače radi dimom, monasi koriste tamjan.

Kombinujući svoje utiske sa istorijskim činjenicama, Spengler je na nekoliko strana napisao reportažu za švajcarski specijalizovani časopis, ne skrivajući oduševljenje zemljom sa razvijenom pčelarskom tradicijom, sa više od pet hiljada registrovanih pčelara koji u proseku imaju po 80 kilograma meda, a čiji deo je namenjen i izvozu u Evropsku uniju.

Na Sajmu meda, poslednjeg dana njegovog boravka u Beogradu, Spengler je imao prilike da se uveri koliko je ovde razvijeno i pravljenje pčelarske opreme. U svom tekstu konstatuje i razlike između Švajcarske, gde je pčelarstvo dug prema prirodi i Srbije gde je to mnogima i dodatni izvor prihoda, da je ovde po njihovim merilima cena meda niska, a oprema odlična i mnogo jeftinija.

„Inficiran” Srbijom, Spendler se u internet-prepisci dogovara sa Stojanovićem o novim mestima koja želi da obiđe.

– Spominjao sam mu njegovog sunarodnika dr Arčibalda Rajsa. On je odmah potražio njegove knjige i sada ima veliku želju da obiđemo njegovu kuću u Beogradu. Osim toga, želi da vidi još manastira po Srbiji u kojima je razvijeno pčelarstvo, naročito Visoke Dečane – kaže nam Stojanović.