Od londonskog programera do Džihadiste Džona

Putanja od udobnog života na Zapadu do priključenja teroristima, koju sve češće prelaze mladići islamske veroispovesti, mogla bi da se sumira u jedno ime i prezime: Muhamed Emvazi (26), famozni Džihadista Džon. Nakon što je obelodanjen identitet pripadnika Islamske države (ID) koji se pojavljuje na video-klipovima s odrubljivanjem glava zapadnim novinarima, rasvetljavanje delova njegove biografije nudi delić odgovora na pitanje – zašto? Običan momak rođen u Kuvajtu, a odrastao u zapadnom Londonu bio je izvrgnut šikaniranju britanskih obaveštajaca, što ga je na kraju, po nekim tumačenjima, gurnulo u militantni ekstremizam. Za druge je takva postavka neodrživa jer ne postoji razlog zbog kojeg bi neko mogao da se odluči na na brutalnost koju je pokazao Džihadista Džon.

Zahvaljujući informacijama nevladine organizacije Kejdž, koja pomaže žrtvama rata protiv terorizma, saznalo se da je transformaciji Muhameda Emvazija u Džihadistu Džona umnogome kumovala britanska obaveštajna služba MI-5. Britanci su već neko vreme znali njegov identitet, ali nisu želeli da ga okrivaju navodno iz operativnih razloga.

Sve je počelo 2009, kada je Emvazi sa diplomom programera u džepu sa dvojicom drugara odlučio da otputuje na safari u Tanzaniju. Da će mu to putovanje promeniti život, bilo je jasno kada ih je tanzanijska policija podvrgla ispitivanju čim su sleteli na aerodrom. Islednike je zanimalo zašto su trojica mladića iz Velike Britanije odabrali baš tu destinaciju i kakvi su im dalji planovi. Neprijatna epizoda se završila tako što su vraćeni na avion za Amsterdam, a da odmor koji su planirali nije ni počeo.

Dolazak u Evropu je, kako je kasnije Emvazi ispričao, delovao kao povratak u bezbedno okruženje u kojem se poštuju pravila. Ali šta će ih sačekati na amsterdamskom aerodromu „Šiphol” nisu mogli ni da pretpostave. Ponovo su odvojeni od drugih putnika i sprovedeni u posebnu prostoriju. Muhameda su sačekala dvojica ljudi, izvesni Fernando iz holandske obaveštajne službe i čovek koji se predstavio kao Nik iz MI-5.

„Muhamede, ne dobije mnogo ljudi priliku da razgovara sa MI-5, pa se smatraj srećnim”, rekao je navodno Emvaziju koji je to ispričao aktivistima Kejdža.

Obaveštajci su nastupili sa pričom da znaju da je umesto putovanja u Tanzaniju u stvari želeo da se domogne Somalije kako bi se priključio terorističkoj organizaciji Al Šabab. Posle isleđivanja praćenog nasilničkim ponašanjem, obaveštajac MI-5 mu je saopštio da ga služba već neko vreme prati i da zna sve o njemu. Posle upornog Muhamedovog negiranja svih optužbi, farsična situacija je dobila novi obrt tako što mu je ponuđeno da postane doušnik MI-5.

„Slušaj Muhamede, ceo svet je pred tobom, imaš 21 godinu, tek si završio fakultet, zašto ne bi radio za nas?”, navodno mu je rečeno.

Naišavši na odbijanje, islednik je, prenosi Kejdž, izgovorio rečenicu koja će se pokazati kao proročanska za život Muhameda Emvazija: „Imaćeš mnogo neprijatnosti, pratićemo te i život će ti postati teži.”

Povratak u Britaniju iz Holandije značio je novu rundu ispitivanja garniranog fizičkim i psihičkim nasiljem. Zlokobne metode tajnih agenata su ga prenerazile kada je obaveštajac kao usput natuknuo da su razgovarali sa njegovom verenicom. U tom momentu mu je sinulo da je cela priča o Al Šababu i Somaliji igrarija u koju ni agenti nisu verovali i da su sve vreme znali da ima verenicu u Kuvajtu sa kojom namerava da se venča. Kontakt MI-5 sa devojkom je na kraju doveo do raskida veridbe. 

Neprijatnosti koje je doživeo na nesuđenom safariju Muhamed Emvazi bi možda nekako i potisnuo da nije usledila repriza, u još drastičnijem obliku. U rodnom Kuvajtu je pronašao zaposlenje i posle nekoliko meseci je doputovao u London u posetu porodici. U tim trenucima je već načisto da ne želi da živi u Ujedinjenom Kraljevstvu i da svoj dalji život vidi u Kuvajtu.

Agonija je nastupila kada je po okončanju godišnjeg odmora želeo da se vrati u Kuvajt. Ponovo je morao da prođe kroz šikaniranje i ispitivanje britanskih obaveštajaca, a najviše ga je pogodila vest da mu je odbijena viza za u Kuvajt. Kasnije će se ispostaviti da iza zabrane stoje britanske službe. 

Organizacija Kejdž je javnosti stavila na uvid prepisku sa Envazijem, iz koje izbija njegov očaj zbog nemogućnosti da se vrati u zemlju u kojoj je započeo novi život. Iz imejlova koje je slao se vidi da mu se upornost ne smanjuje, dok frustracija zbog bezizlazne situacije u kojoj se našao postaje sve neizdržljivija.

Kako bi ušao u Kuvajt, gde ga je čekala verenica, odlučuje da 2013. promeni ime i pokuša da sa novim dokumentima prođe kontrolu, ali je opet – odbijen.

Posle toga je navodno otputovao u Tursku, ali pošto se nije javljao, roditelji su proglasili njegov nestanak. Britanske vlasti su im saopštile da imaju saznanja da je ušao u Siriju i njegova sudbina se od tada vezuje za džihadističke organizacije.

Pomalo romantizovani životopis Muhameda Envazija koji donosi Kejdž nije alibi za njegove dalje postupke kao džihadiste koji sa isukanim nožem preti odsecanjem glave novinarima i humanitarnim radnicima. Ali uvid u njegovu biografiju pokazuje svu brutalnost zapadnog sistema u komunikaciji sa muslimanskom manjinom, čija nagomilana frustracija ponekad može da mutira u žestok protivudar.