Američka procena: Moguće nasilje na Kosmetu

Kad Kosovo proglasi nezavisnost moguće je izbijanje međuetničkog nasilja koje će izazvati intervenciju snaga NATO-a, a sukobi bi mogli da se preliju na susedne države, procenjuju američke obaveštajne agencije u godišnjem izveštaju podnetom Odboru za obaveštajne poslove Senata.

„Smatramo da će Balkan biti nestabilan tokom 2008. godine, jer će se zaoštriti težnja Kosova da dobije nezavisnost od Srbije i zato što će se pogoršati međuetnički odnosi u Bosni”, rekao je direktor nacionalnih obaveštajnih poslova Džon Majkl Mekonel, koji je u utorak predstavio ovaj izveštaj komitetu na čijem je čelu senator Džon Rokfeler.

Procena o pretnjama Sjedinjenim Američkim Država je javna i u njoj nisu navedeni detalji dostupni samo vrhu 16 agencija podređenih Mekonelu, ali su zaključci ipak zanimljivi. „Kosovske vođe kažu da će početkom 2008. proglasiti nezavisnost, što bi moglo da izazove sukobe sa Srbima u severnom delu Kosova, koji će odbaciti taj čin. Beograd bi mogao da preduzme neke mere odmazde, ali bi odlaganje nezavisnosti moglo da podstakne nasilan odgovor razgnevljenih albanskih ekstremista”, navodi se u delu izveštaja naslovljenom „Evroazija i Balkan u previranju”.

„Kako god da se reši status Kosova, etnička albanska manjina u Makedoniji i na jugu Srbije verovatno će nastaviti da traži veću autonomiju, a albanski ekstremisti pokušaće da iskoriste nezadovoljstvo javnosti i da nasiljem manjih razmera stvore podršku za prisajedinjenje Kosovu. Srpski zvaničnici kažu da neće vojno intervenisati na Kosovu, ali su upozorili da će iskoristiti političke i ekonomske mere koje će verovatno ojačati stav kosovskih Srba da odbace nezavisnost i sprečiti ekonomski razvoj Kosova”, piše u izveštaju.

U vezi sa Bosnom i Hercegovinom navodi se da je i pored napete međuetničke situacije verovatnoća za izbijanje nasilja niska, „sem ako Republika Srpska ne krene u otcepljivanje”. „Zbog bilo kakvog nasilja, porašće pritisak na snage SAD i NATO-a u regionu da se umešaju”, objasnio je Džon Majkl Mekonel senatorima.

On je rekao i da će stanje na Kavkazu, pre svega u Gruziji, biti nestabilno, čak i ako Rusija – posle zapadnog priznanja kosovske nezavisnosti – ne odluči da prizna otcepljene gruzijske oblasti Abhaziju i Južnu Osetiju. Moć Moskve će svejedno rasti, procenjuje se u Vašingtonu.

„Ruska ekonomija će se i dalje razvijati pod novim rukovodstvom, mada će stopa razvoja biti niža nego u poslednjih osam godina – zbog ograničenja kapaciteta, sporih institucionalnih promena, precenjenosti rublje i razvoja u međunarodnoj ekonomiji. Nad njom vise negativni demografski izazovi na duži rok, a nedostatak ulaganja će biti značajno ograničenje, naročito u energetskom sektoru. Ostali elementi ruske nacionalne moći – od trgovine i energetike do diplomatskih instrumenata i vojne i obaveštajne sposobnosti – na putu su da budu povećani u naredne četiri godine.”

Posebna pažnja u američkom obaveštajnom izveštaju posvećena je ruskoj energetskoj ekspanziji. „Rusija se pozicionira tako da kontroliše mrežu za snabdevanje i prenos energenata od Evrope do istoka Azije. Agresivni ruski napori da kontroliše, ograniči ili blokira prenos gasa i nafte iz Kaspija ka Zapadu – i da osigura da energetski koridori Istok–Zapad ostanu pod ruskom kontrolom – naglašavaju potencijalnu moć i uticaj energetske politike Rusije”, zaključuje se u redovnom godišnjem izveštaju o pretnjama Sjedinjenim Državama.