Vikipedija tuži NSA zbog internet špijunaže

Neprofitna fondacija „Vikimedija”, koja stoji iza najpoznatije internet enciklopedije „Vikipedije”, pokrenula je, sa još osam organizacija, tužbu protiv Američke agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) i Ministarstva pravde SAD, zbog programa kontrole internet saobraćaja. U tužbi se tvrdi da programom masovnog praćenja onlajn komunikacije, NSA krši ustavom garantovanu slobodu govora i udruživanja, kao i pravo na privatnost. Potpisnici, među kojima su i Hjuman rajts voč i američki ogranak Amnesti internešenela, navode da aktivnosti NSA prevazilaze zakonom data ovlašćenja i da takozvani apstrim program, kako se u javnosti naziva, cilja na komunikaciju Amerikanaca sa ljudima izvan SAD.

U autorskom tekstu objavljenom u „Njujork tajmsu”, osnivač „Vikipedije” Džimi Vejls zatražio je od suda da naredi NSA da prekine nadzor internet saobraćaja.

„Aktivnosti NSA guše slobodu izražavanja i razmenu znanja, što su osnovni ciljevi Vikipedije”, smatra njen osnivač

Vejls je podsetio da se iz dokumenata Edvarda Snoudena, bivšeg saradnika NSA, vidi da je „Vikipedija” bila meta nadzora te obaveštajne agencije, kao što su to bili i sajt Si-En-Ena, „Guglov” servis za elektronsku poštu „Dži-mejl” i „Fejsbuk”.

Ovom tužbom, kako navodi Vejls, „Vikipedija” želi da zaštiti prava 500 miliona ljudi koji svakog meseca koriste njene stranice, i najmanje 75.000 volontera koji mesečno pisanjem članaka doprinose njenom rastu.

„Volonteri međusobno razgovaraju o temama o kojima pišu i ta se komunikacija obavlja preko servera Fondacije „Vikimedija”. Mnogi rade anonimno, pogotovo oni koji pišu o kontroverznim temama ili žive pod represivnim režimima. Ovi volonteri ne bi trebalo da budu opterećeni brigom da Vlada SAD prati šta oni pišu i čitaju. Nažalost, njihova anonimnost je daleko od garantovane, jer program NSA presreće sav tekstualni internet saobraćaj između SAD i drugih zemalja. Gde god izvan SAD da neko gleda ili objavljuje sadržaj na „Vikipediji”, verovatno je da NSA to prati, da prati i informacije koje mogu biti povezane sa lokacijom volontera ili čak koje mogu da ukažu na njihov identitet”, piše Vejls.

Razmere neovlašćenog praćenja komunikacije građana u SAD i izvan nje, obelodanio je Edvard Snouden, bivši saradnik NSA, kada je pre dve godine javnosti pokazao gomilu dokumenata koji to potvrđuju.

A. M.