Pokret u objektivu

Aleksandar Antonijević, dugogodišnji prvak Nacionalnog baleta Kanade, nakon 25 godina igračke karijere posvetio se umetničkoj fotografiji, a njegove radove videćemo večeras u 19 časova u galeriji „Progres” u Beogradu. Antonijevićeva izložba će do 21. marta dočarati svu raskoš ljudskog pokreta, a potom se seli u Novi Sad gde će biti prikazana od 23. do 31. marta u Srpskom narodnom pozorištu.

Na svečanom otvaranju večeras u galeriji „Progres” Aleksandru Antonijeviću biće uručena nagrada „Vip poziva”, priznanje ustanovljeno da oda počast domaćim umetnicima koji su u inostranstvu postigli značajan uspeh, a dodeljuju ga peti put „Beogradski festival igre” zajedno sa kompanijom „Vip mobajl”. Ovo je ujedno i prilika da se najavi predstojeći „Beogradski festival igre”, koji će trajati od 23. marta do 9. aprila.

Iako je iz Kanade doputovao preksinoć, Aleksandar Antonijević se juče u podne, na izgled odmoran i nasmejan, susreo sa novinarima u prostorijama Nacionalne fondacije za igru, u prisustvu Aje Jung direktorke Beogradskog festivala igre i predstavnika „Vip mobajla” i Kanadske ambasade.

Jedna od fotografija Aleksandra Antonijevića

– Veliko zadovoljstvo i iznenađenje doživeo sam kada sam saznao za priznanje koje će mi biti uručeno. Nisam poznat previše u našim krajevima tako da je zadovoljstvo još veće, jer ovde još uvek živi moja familija sa kojom ću podeliti radost. Igračku karijeru sam završio u junu prošle godine i zadovoljstvo mi je da se sada predstavim publici sa umetničkom fotografijom, kojom se bavim već pet godina. A sve je počelo jednom panikom – pred svoj četrdeseti rođendan znao sam da ću morati da mislim o nečemu čime bih se bavio kad se oprostim od scene. S obzirom da sam igrač, fotografija koja je bila oko mene od mog detinjstva mi je bila najbliža. U tome sam imao podršku ne samo moje kompanije već i ozbiljne galerije u Torontu koja me predstavlja. Videćemo gde će me to zanimanje odvesti, puno je planova i ideja. Život i dalje nastavljam u Kanadi – rekao je Aleksandar Antonijević.

O počecima i međunarodnom uspehu umetnik je ukratko ispričao:

– Završio sam novosadsku baletsku školu u klasi Ksenije Dinjaški, koja je od mene napravila igrača. Potom sam odslužio vojni rok i posle 12 meseci bez igre imao sam tu sreću da položim audiciju za Ciriški balet. Tako sam sa 20 godina otišao iz zemlje, prvo na dve godine u Cirih, a potom i u Kanadski nacionalni balet, gde sam se razvijao u repertoaru svetskog ranga. A proveo sam u Kanadi više godina nego u Srbiji. Karijeru sam završio rolom Onjegina u čuvenom baletu Džona Kranka.