Od najviših studenata i kladionice digle ruke

Posle legendarnog trenera Bobija Najta i njegove Indijane iz 1976. (32:0) nijedan univerzitet nije osvojio košarkaško prvenstvo SAD-a bez poraza. Univerzitet Kentaki ulazi u borbu za titulu sa skorom 34:0, a njegove igrače i glavnokomandujućeg sa klupe, Džona Kaliparija, od besmrtnosti deli još šest „recki”.

„Martovsko ludilo” ili završni turnir košarkaškog prvenstva ove zemlje decenijama je „ušuškan” između februarskog „Superboula” (finalni meč američkog fudbala) i aprilskog starta nove bezbol sezone.

Na prvom turniru 1939. na parketu je bilo osam timova. Danas je odmeravanje visokoškolaca od lokalnog postalo globalni događaj. Kada na „Guglu” ukucate „march madness”, za 0,17 sekundi dobijete čak 42.400.000 rezultata pretrage.

Juče su čelnici NCAA (National collegiate athletic association) rangirali 64 učesnika turnira. Prvi mečevi su sutra, dok je finalni 6. aprila u Indijanapolisu na „Lukas oil“ stadionu sa 78.000 mesta. Nosioci regija su Kentaki (Srednji Zapad), Vilanova (Istok, skor 32:2), Djuk (Jug, 29:4) i Viskonsin (Zapad, 31:3).

Parovi polufinala biće pobednici „kostura” Srednji Zapad – Istok i Zapad – Jug.

U početnim duelima statistika je u odmeravanju snaga na relaciji „1–16” neumoljiva za ove druge, jer šesnaesti nikada nije pobedio prvorangiranog. Ako bi ipak neko pogodio budućeg prvaka, uplativši prethodno jedan evro na „šesnaesticu”, preko noći bi se upisao u milionere sa oko 330.000.000 evra u džepu. Medalja ima i drugu stranu. Ne slave favoriti na papiru baš uvek: u 76 godina dugoj istoriji turnira samo su 2008. sva četiri prvorangirana stigli do „fajnal fora”.

Od 1985. „broj 15” je tek šest puta u „kosturu” od 64 ekipe savladao „broja dva”.

Posle dva kruga eliminacionih nadmetanja stiže se do novog, opšte prihvaćenog izraza – „slatkih šesnaest”. Ko„dobaci” dovde, pored mogućnosti da ide dalje ka glavnoj nagradi, obezbeđuje sebi i višegodišnji statusni simbol. Jedan deo se odnosi na sportsko-navijačku mitologiju. Tu spadaju prepričavanja i veličanja nekog ko je uspeo da bude pri vrhu piramide sagrađene od skoro 400 univerziteta. Drugi je dobijanje izdašnijih novčanih sredstava za košarkaške programe.

Kaliparijeve „divlje mačke” su ove sezone nadmoćne isto, ako ne i više, koliko i ekipa „Mercedesa” u prvenstvu Formule 1.

U iznenađenja ne veruju ni lasvegaske kladionice, jer ne nude, bar ne u ovoj fazi, nikakav dobitak na Kentaki. Drugo mesto sa kvotom 6:1 (na jedan uložen, dobija se šest dolara ili 5,67 evra) dele Djuk i Viskonsin, a onda slede Vilanova (8:1), Gonzaga i Virdžinija (12:1), Arizona (15:1) itd. Ako je nekom kocka u krvi i baš želi da baca novac, na začelju su sa po 1000:1 Istern Vašington i Valparizo.

U julu 2014. se, želeći da dobro zaradi, preračunala i čuvena kladionica „Vilijam Hil”, ponudivši kvotu 50:1 da Kentaki neće proći neporažen. To je tada mirisalo na laki dobitak, pa je primljeno 39 opklada. Najveća uplaćena svota bila je 472,5 evra. Ako bi „Vajldketsi” trijumfovali, gubitak kladionice samo u ovom slučaju bio bi 23.600 evra. Javno su priznali jedino to da će u najnepovoljnijem raspletu izgubiti šestocifreni iznos.

Prošle godine Konektikat je u finalu savladao Kentaki sa 60:54 pred 79.289 navijača. Sada neće stići do titule jedino ako im „nebo padne na glavu”. Na ovom univerzitetu igrale su svojevremeno i današnje NBA zvezde poput Entonija Dejvisa (Nju Orleans), Džona Vola (Vašington) ili Demarkusa Kazinsa (Sakramento).

Na draftu 2016. iz Kaliparijevog studentskog tima sigurno će se u prvom krugu biranja naći najmanje petorica košarkaša. Od startne petorke „Vajldketsa”, sa prosečnom visinom igrača od 207 centimetara, u konkurenciji svih NBA i NCAA ekipa, jedino je viša petorka NBA ligaša Minesote.

Kentaki je najveći golijat u svetu studentskog basketa prethodnih četiri i kusur decenija. Ako ne stigne do trona – kapa dole tom nekom sjajnom Davidu...