Nedelja, 29.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dan kada je Kosovo gorelo

Обнова манастира Светих архангела код Призрена, уништеног у погрому у марту 2004. године (Фото Ж. Ракочевић)

„Bilbil pile, ne poj rano, ne budi mi gospodara”, pevala je na gvozdenom vojničkom krevetu starica Natalija Krstić. Čitav život ona je pevala stare kosovske pesme, peva i sada u sabirnom centru poslednjih prizrenskih Srba. Pobegla je iz Bogoslovije u kojoj je goreo Dušan Nedeljković, i krila se po gradu dok je neki vojni transporter nije dovezao u kamp nemačkog Kfora.

Kakvog li se ona gospodara plašila dok se bosa krila ispod prizrenskih mostova da dočeka zoru i da na ovom opskurnom mestu ponovo zapeva? Ko je bio i ostao stvarni gospodar Prizrena?

Gradu tri jezika, gradu tri kulture, gradu orijentalnog gospodstva nanet je smrtni udarac. Hrišćanstvo ni u jednom našem gradu nije imalo takvu simbiozu s urbanošću, nijedan naš grad nije imao toliko dugu istoriju odnosa s pravoslavljem.

Ni jedan jedini segment života kosovskih Srba, Roma, Goranaca i Aškalija nije ostao netaknut, širina tog udarca fatalno je pogodila sve: od prostih zemljoradnika do najvažnijih fresaka srpskog i evropskog srednjeg veka, preko političkog statusa, eliminacije urbanosti, onemogućavanja povratka raseljenih, uništavanja knjiga, biblioteka, gradskih sredina, nematerijalne baštine, grobalja, ubijanja životinja i prihvatanja tuđe etničke slobode. Nikada u svojoj istoriji Srpska pravoslavna crkva, u tako kratkom vremenu nije pretrpela teži udarac.

Stotine i stotine ikona stradalo je u pogromu: sav trud, ljubav, priloge i molitve, što su, vek i po, građani Prizrena poklanjali, utopljavali, posvećivali katedralnoj Crkvi Svetog Đorđa, nestali su zajedno sa zbirkom ikona, živopisom i ikonostasom donesenim iz Sent Andreje. Sve što je bilo u odgovornosti nemačkog Kfora potpuno je uništeno i devastirano, a nemački list„Špigl”je svoje vojnike nazvao zečevima s Kosova.

„Gospodinu Džonsonu dao sam komadić zapaljenog krsta iz prištinske crkve, to je jedan nagoreli anđeo – da ga, kao zalog, podseća na sve što se ovde desilo. Ovde se uništavaju najveće svetinje pravoslavne umetnosti”, rekao je Gregoriju Džonsonu, komandantu južnog krila NATO-a, otac Sava Janjić. On je obećavao da će stati na put zlu i dodao da je u tri dana pogroma bezuspešno pokušavao da uspostavi vezu sa Ramušem Haradinajem, ratnim OVK komandantom i potonjim političkim vođom kosovskih Albanaca. U tom „prekidu veza” goreli su anđeli i umetnost, nestajali životi i gradovi. Ni u ovoj oblasti ne postoji precizna evidencija šta je sve nestalo i uništeno.

Rulja koja je popalila srpsko povratničko selo Belo Polje kod Peći, čijeg je predvodnika hicima iz pištolja usmrtila jedna američka policajka, skrenula je od sela prema groblju, otvarala, lomila i iz zemlje izvaljivala stare nadgrobne krstače. Paradoksalno je da su, kasnije, „heroju” koji je ubijen, pokušali da podignu spomen-obeležje, i to na mestu pogibije, između sela i crkve koju su spalili i groblja koje su uništili.

Pogrom 17. marta 2004. godine je, gotovo potpuno, uspostavljanje konsenzusa između mafijaško-plemenskih struktura (podinstitucija), vlade, predsednika opština, policije (zvaničnih institucija) i moćnih zapadnih ambasada i tajnih službi (nadinstitucija). On je odustajanje od svih standarda i, konačno, trenutak odluke da međunarodna zajednica u punom kapacitetu prizna nezavisnost Kosova. Zapadne demokratije i njihovi najvažniji eksponenti na terenu odlučile su da priznaju etnokratiju i tako, paradoksalno, i kod Srba i kod Albanaca učvrste ideju da se zločin isplati i da je nagrađen. Posle svega na zgarišta se vratila Srpska pravoslavna crkva: podigla zidove, stavila krov, obnovila živopis, postavila sveštenike i koliko-toliko počela obnovu života i zaštitu od zla i nestajanja. Nesreća je što je zlo dobilo svoju institucionalnu formu i potvrdu, pa je samo pitanje vremena, kada će se okrenuti i protiv onih koji ga sada podržavaju, učestvuju u njemu i žive od njega.

--------------------------------------------------------------

Ljudske žrtve

U velikim sukobima u Kosovskoj Mitrovici ubijena je Jana Tučev, a na terasi svog stana od snajperskog hica poginuo je Borivoje Spasojević. U zapaljenoj prizrenskoj Bogosloviji stradao je Dragan Nedeljković. U selu Drajkovce, ubijeni su Dobrivoje Stolić i njegov sin Borko. U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, ubijen je Boban Perić, dok je Slavoljub Dabić pretučen do smrti.

U Kosovskoj Kamenici iz automobila sa srpskim registarskim tablicama izvučen je i teško pretučen Jugoslav Savić, koji je nekoliko dana kasnije, od posledica prebijanja, preminuo u vranjskoj bolnici.

Sve što je služilo Srbima u Kosovu Polju uništeno je, a iz svoje kuće izvučen je Zlatibor Trajković i naočigled njegove supruge Rade, poliven benzinom i zapaljen, posle čega je preminuo. U Lipljanu je stradao Nenad Vesić, raseljeno lice iz sela Konjuh iz okoline Lipljana. Prema podacima Oebsa, ubijeno je 19, a raseljeno 4.500 ljudi od kojih se ogromna većina nije vratila u svoje domove, a veliki broj je živeo u kontejnerskim naseljima u krajnje nehumanim uslovima;spaljeno je 39 crkava i manastira;spaljene su i srušene 934 kuće – stanove po gradovima niko do sada nije računao, niti se njihov broj zna; tučeno i maltretirano oko 900 osoba. Organizatore pravda nije ni dotakla, nekim izvršiocima je suđeno i dobili su, prema zaključcima Oebsa, neprimereno male kazne.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.