Kinezi menjaju finansijski poredak sveta

Prvi put od Drugog svetskog rata najmanje četiri države Zapada – bez SAD – napisale su ovih dana molbu Pekingu da budu primljene među osnivače nove Azijske banke za investicije u infrastrukturi (AIIB). Tu banku, od njenog prvog spominjanja 2013. sa one strane Atlantika, smatraju potencijalnim rivalom Svetskoj banci, Azijskoj banci za razvoj (osnovanoj 1966) i interesima Vašingtona u zoni Pacifika, prenosi Rojters.

Uprkos znanim otporima Vašingtona prema AIIB, čiji je prvi memorandum o osnivanju potpisan prošlog oktobra, Velika Britanija je prošle sedmice prva među članicama G-7 poslala pristupnu zamolnicu Pekingu. Neočekivani potez Londona, koji nastoji da pretekne evropske rivale u povezivanju sa kineskim finansijskim sektorom, izazvao je oštru reakciju Vašingtona. „London je povukao taj potez bukvalno bez ikakvih konsultacija sa SAD. Zabrinuti smo zbog trenda neprestanih ustupaka Kini, što nije najbolji odnos prema sili u usponu”, izjavu neimenovanog američkog zvaničnika preneo je „Fajnenšel tajms”.

Kineska državna agencija Sinhua nije bila ništa nežnija u oceni američke reakcije. „Odgovor američke vlade ne predstavlja ništa drugo do detinjastu paranoju prema Kini”, ocenila je Sinhua.

Predsednik Svetske banke Džim Jong Kim nakon objave odluke Londona pozdravio je osnivanje Azijske banke za investicije u infrastrukturi. „Svet mora daleko više da ulaže u razvoj infrastrukture, zbog toga pozdravljamo osnivanje AIIB”, ocenio je Džim.

U međuvremenu, zvanična Kanbera najavila je prošlog vikenda da će – nakon odluke Londona – preispitati prvobitni otpor pridruživanju AIIB, prenela je australijska štampa. Koliko juče, zvanični Pariz potvrdio je medijske najave da Francuska, Nemačka i Italija takođe traže sebi mesto u sastavu banke sa najavljenim osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara i sedištem u glavnom gradu Kine.

„Ministarstvo finansija potvrđuje učešće Francuske u priključivanju AIIB”, Rojtersu je juče u telefonskom razgovoru potvrdio predstavnik zvaničnog Pariza koji je istakao dogovor o ovom pitanju između Nemačke, Francuske i Italije.

Dva velika evropska finansijska centra – Luksemburg i Švajcarska, kao i Južna Koreja, takođe razmatraju priključivanje AIIB, tvrdila je juče Sinhua.

Ohrabrujuće su prve reakcije evropskih zvaničnika na najnoviji međunarodni potez vodećeg kvarteta EU – u naglašenom odstupanju od kursa Vašingtona.

„Smatram veoma dobrom odluku da se pridruže (AIIB). Kada bi više članica pristupilo toj banci, bilo bi još i bolje”, ocenio je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta. Šulc je istovremeno dodao da bi novoosnovana banka – sa početnim akcionarskim kapitalom od 50 milijardi dolara – morala da se u budućoj kreditnoj politici „drži međunarodnih standarda”.

Profil akcionarskih odnosa i buduća kreditna politika AIIB trebalo bi, prema najavama iz Pekinga, da budu zaokruženi do kraja 2015. godine, a pretpostavlja se da bi kineska država mogla da ima polovičan udeo u akcijama banke. Kina najavljuje da se 26 država (mahom iz Azije i sa Bliskog istoka) već upisalo među osnivače AIIB. Konkurs za prijem novih članova u taj sastav zatvara se krajem meseca na okupljanju budućih akcionara u Alma Ati u Kazahstanu. Da li će pristupne zamolnice evropskog kvarteta biti prihvaćene, za sada nije izvesno.

Najnovije reakcije SAD na novi finansijski iskorak Evropljana prema Kini i Aziji odmerene su i uzdržane.

„Naša poruka Kinezima je da čvrsto podržavamo investicije u infrastrukturi, ali da tražimo nepogrešive dokaze da se drži... visokih standarda na kojima funkcionišu postojeće međunarodne banke za razvoj... Svaka vlada može da odluči o tome da li je postignut cilj (poštovanja postojećih visokih standarda kreditne politike međunarodnih razvojnih banaka) ako se pridruže pre nego što članovi sporazuma budu razjašnjeni, ili ako sačekaju da prvo vide šta su pravila kada banka počne da deluje”, izjavio je Danijel Rasel, pomoćnik američkog državnog sekretara za istočnu Aziju i Pacifik.

Vreme će pokazati da li SAD u slučaju osnivanja nove kinesko-azijske banke mogu sebi da priušte luksuz ostajanja po strani (uz Japan koji je najavio da neće pisati zamolnicu).