Bliski susret zavađanih ekonomista

Za ekonomske nedaće sa kojima se svet suočava od 2008. naovamo, kao i za naše od 2000. „(neo)liberali” među najistaknutijim srpskim ekonomistima okrivljuju preterano mešanje države i sputavanje slobodnog tržišta. Za njihove protivnike „antiliberale”, neoliberalizam je „zabluda ekonomske nauke”, čije su posledice katastrofalne i „sinonim za ekonomsku neefikasnost i moralnu neosetljivost”. Grupa „neutralnih”, koja tvrdi da ne pripada ni jednom od ova dva tabora, zagovornici su „trećeg puta” u kreiranju ekonomske politike, ubeđeni da bi ona bila od najveće pomoći slabašnoj srpskoj privredi.

Ovo bi, u najkraćem, bila srž jučerašnje još jedne polemike predstavnika dva doktrinarna pravca u našoj ekonomskoj nauci, koju je organizovala Akademija ekonomskih nauka.

Po rečima Ljubomira Madžara, „prvog” među „neoliberalima”, nismo u prilici da biramo između dobre države i lošeg tržišta. Kod nas su manjkavi i država i tržište. Zapravo, velikih neslaganja između dve struje nema. „U liberalnim viđenjima država je neophodna za uspešan razvoj društva kad dobro štiti vlasništvo, ugovornu disciplinu, ne sputavajući tržište, a zalaganja ’antiliberala’ za više državnog delovanja – ne isključuje tržište.”

Jovan Dušanić, „antiliberal”, će na to: „Mi smo više od dva različita sveta, mi smo dve galaksije. Jer, sistem u kojem je sve na prodaju, koji od čoveka pravi robu, ne služi ljudima, u kojem ekonomija kontroliše društvo, a ne društvo ekonomiju, pre ili kasnije mora doživeti krah.”

Njegov neistomišljenik Miroslav Prokopijević, međutim, tvrdi da liberalnog kapitalizma odavno nema. Državni kapitalizam ga je zamenio. Naše ekonomske nedaće posle 2000. nisu posledica primene liberalnog modela. „Cilj vlasti posle 2000. bio je da se bar kozmetički napusti ’stari režim’ i krene ka više tržišta, dok su se kritičari (neo)liberalizma zalagali za manje tržišta. Dakle, išli su u suprotnom smeru od onoga koji je vlast bar na rečima smatrala poželjnim.” 

Ljubomir Madžar

– Umesto što vodimo skolastičke rasprave, bilo bi bolje da tražimo rešenja za probleme. Da izučimo kako su uspele Austrija i Švajcarska ili Čehoslovačka i Mađarska, a da ne ponovimo greške Grčke i Bugarske – predlog je „antiliberala” Blagoja Babića. – U Francuskoj su jednako uspešni državni i privatni sektor, jer posluju pod istim uslovima.

Njegov kolega Radovan Pešikan upozorava: „Postali smo čekajuća nacija. Čekamo da nam država da posao i da nam Evropska unija reši sve probleme.”

Iako je rasprava povremeno podsećala na nemoguć dijalog vernika i ateista, Božo Drašković primećuje da se kritičari i zastupnici neoliberalne doktrine slažu da postojeće ekonomsko stanje nije održivo – privredni rast je malaksao, nezaposlenost velika, inflacija (ne)ukroćena, na delu su deficiti, previsoka javna potrošnja u odnosu na moć privrede, opasno se uvećava spoljni dug zemlje.

Prema rečima Mlađena Kovačevića, Srbiji je posle 2000. nametnuta ekonomska politika „sa konstrukcionom greškom”. Svaka zemlja koja je primenila koncept ekonomskog neoliberalizma, zapala je u tešku ekonomsku krizu. Zemlje koje su ga napustile ili ga nisu prihvatile, imaju solidne privredne rezultate. Mi nastavljamo po starom, prodaćemo „Telekom”.

Za Časlava Ocića, jučerašnja rasprava više je bila polemika koja zbunjuje nego dijalog koji nudi rešenja. „Mi se češljamo i raspravljamo o frizurama, umesto da nudimo rešenja.”