Nikolić: Brutalno smo kažnjeni bez suđenja

Niš – Srbija pamti i obeležava dane stradanja pre 16 godina, čuva sećanja na svoje nevine žrtve svrstavajući ih uz svete mučenike. I oprašta, ali nikada neće zaboraviti NATO bombe. Ovo je juče rekao predsednik republike Srbije Tomislav Nikolić, na komemorativnom skupu u Aleksincu, više puta bombardovanom u proleće 1999.godine, zbog čega je nazvan „Srpskom Hirošimom”.

–Prve bombe na današnji dan pale su na naše gradove i sela, na škole, bolnice i fabrike, na televiziju i aerodrome, mostove i pruge, na naše njive, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine. Kada im se učinilo da to nije dovoljno gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu. Srbija se seća svoje nesreće, pamti sugrađane, broji nevine žrtve i radi. Mostovi su opet iznad reka, putevi i pruge su popravljeni, izgrađene su srušene kuće, opet, kao i čitavog 20.veka, Srbija podiže sebe iz pepela. Preživeli smo, nastavili, oprostili, ali rane za izgubljenim nevinim životima gore i peku sa svakom upaljenom svećom. Proglašeni krivim i brutalno kažnjeni bez suđenja, živimo u svojoj tuzi uskraćeni za izvinjenje, suđenja i kazne za počinitelje– rekaoje predsednik Nikolić.

(Foto Tanjug)

Narod Srbije čuva sećanja na stradale nevine žrtve, a agresorima ni Gospod nije oprostio što su bombardovanje nazvali anđelovim imenom, rekao je predsednik Srbije.

– Ruke su oprali, ali žive sa teretom sopstvene savesti. Ne žive kao ljudska bića. Kada budu, ili ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo, ali da nikada ne smemo zaboraviti – poručio je Tomislav Nikolić, osvrnuvši se na tragične događaje tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije i Srbije i na stradanje Aleksinca za koje je u proleće 1999.godine rečeno da je bila greška.

–Aleksinac je čak šest puta bio kolateralna šteta, a 5.aprila u 21.35 časova, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju pogođen je centar grada, ubijeno je 11 i ranjeno 50 građana. Među stradalima bila je i cela porodica Miladinović –otac Dragomir, majka Dragica i kćerka Snežana. Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili! Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca. Naredbodavci, izvršioci i pomagači su još uvek živi, neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u Evropi bombardovali pred kraj 20.veka – rekaoje Nikolić.

U Aleksincu su tokom agresije na Srbiju NATO bombe ubile 24 građana i grad je pretrpeo katastrofalnu štetu rušenjem infrastrukture, privrednih objekata, ustanove kulture, obrazovanja i sporta.

Toma Todorović

-------------------------------------------------------------- 

Odata počast žrtvama NATO agresije

BEOGRAD– Na brdu Straževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice” položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima - Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno - umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada branili zemlju”.

Država će podići spomenik nastradaloj deci

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin poklonio se danas i položio cveće na spomen-obeležje deci stradaloj tokom NATO agresije u Tašmajdanskom parku.

On je tom prilikom rekao da je ovo poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje brutalno pobijene pre 16 godina i najavio da će država iduće godine podići odgovarajući spomenik.

„Država će imati spomenik, jer, ako ništa drugo, žrtve NATO agresije toliko zaslužuju. Bar da imamo pristojno mesto gde ćemo da ih se setimo, da popišemo njihova imena, gde ćemo moći da dođemo i pokažemo šta se desilo pre 16 godina”, istakao je Vulin.

On je dodao da duguje veliku zahvalnost „Večernjim novostima” što postoji ikakvo obeležje, jer, kako je rekao, da nema toga, danas ne bismo imali gde da položimo venac i da se setimo svih pobijenih u NATO agresiji.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a Srbije

(Foto MUP Srbije)

BEOGRAD - Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

– Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene – rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

– Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu – rekao je Stefanović.

----------------------------------

Protestna šetnja na godišnjicu bombardovanja

KOSOVSKA MITROVICA – U Kosovskoj Mitrovici održana je danas protestna šetnja u okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u organizaciji skupštine AP Kosova i Metohije, koju Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija”, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija”, „Hoću Moskvu neću Brisel”...

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka” kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji”, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Mali položio venac ispred KBC Dragiša Mišović

BEOGRAD - Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju. Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih” Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni anđeo” ostavila pakao za sobom. On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije urađeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta. Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.
Tanjug

-------------------------------------------------------------------

U bombardovanju stradalo 56 Nišlija

NIŠ - Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno. Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih. Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno. Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila. Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.  

-------------------------------------------------------------------

Gašić na komemoraciji u Kruševcu

Ministar odbrane Bratislav Gašić, u pratnji zamenika načelnika Generalštaba general-potpukovnika Jovice Draganića, na šesnaestogodišnjicu početka napada NATO na SR Jugoslaviju, položio je venac na Spomenik braniocima otadžbine 1998-1999. u kruševačkoj kasarni Rasina, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
I u svim komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije obeležen je Dan sećanja na stradale u NATO agresiji.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja u Komandi Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane u Zemunu. Ceremonije polaganja venaca upriličene su i u drugim kasarnama širom Srbije, a pripadnici Vojske Srbije učestvovali su i u komemorativnim aktivnostima koje su organizovali gradovi i opštine, boračke i druge organizacije koje neguju vojničke tradicije.
M. G.

-------------------------------------------------------------------

Pristalice SRS spalile zastave NATO, EU, SAD i Kosova

BEOGRAD – Nekoliko stotina pristalica Srpske radikalne stranke (SRS) koji su se danas okupili ispred zgrade nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu obeležavujući 16. godišnjicu početka NATO bombardovanja spalilo je zastave NATO-a, Evropske unije, SAD i Kosova.

Obraćajući se okupljenima, lider radikala Vojislav Šešelj kazao je da Srbija nikad ne sme da postane članica NATO-a niti Evropske unije, iako „izdajnički režim (premijera Srbije) Aleksandra Vučića radi na tome”.

„Hteli smo simbolično da ovim skupom obeležimo početak agresije, a režim je taj skup zabranio. Vučićev režim je kao krezuba veštica, rado bi ujela, ali nema zube, zato danas ni nema policajaca, a bili smo spremni da nas hapse i batinaju”, rekao je Šešelj.

Kako je ocenio, svaki režim u Srbiji od petog oktobra 2000. godine predstavljao je „NATO pešadiju koja je pljačkala zemlju, a kada je njima nestalo snage, NATO je poslao izdajnike naprednjake da dovrše ono što je započeto bombardovanjem”.

Šešelj je ponovio da se Srpska radikalna stranka „nikad” neće pomiriti sa „izmišljenom nezavisnošću” Kosova i Metohije.

„Kad-tad ćemo osloboditi Kosmet i naša vojska će izaći na granicu sa Albanijom. Jednog dana ćemo osloboditi i Republiku Srpsku Krajinu, sačuvaćemo po svaku cenu Republiku Srpsku a i Crnu Goru, koju je zapad uz pomoć Mila Đukanovića, oteo Srpstvu, vratićemo u sastav jedinstvene srpske države”, kazao je lider radikala.

-------------------------------------------------------------------

Šesnaest godina od početka NATO agresije

Danas se navršava 16. godina od početka NATO agresije na našu zemlju, tada SRJ, 24. marta 1999. godine.

Napad na Srbiju, odnosno SRJ, izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je docnije u knjizi „Moderno ratovanje” napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ „sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku” i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta kao navodni krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji (neposredni povod bili su događaji u Račku) i neuspeh pregovora o budućem statusu pokrajine koji su vođeni u Rambujeu i Parizu .

Nakon što je Skupština Srbije potvrdila da ne prihvata odluku o stranim trupama na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više mesta u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu, i drugde.

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.

Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru” 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo „nikakve žrtve”.

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi”, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše širok autonomni status.