Nema privatnosti na internetu

Svakodnevno kreiramo mnoštvo podataka o sebi na internetu, ali ne znamo šta se dešava sa njima. Sve je više evidencija u elektronskom obliku, sve su prisutniji elektronska uprava, trgovina, bankarstvo...
„Ja se četrdeset godina bavim informacionim tehnologijama, za to sam da se one koriste, ali pri tome moramo biti obazrivi, paziti šta radimo sa ličnim podacima”, rekao je Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, na seminaru o ulozi medija u razvoju svesti o zaštiti podataka o ličnosti, održanom u Privrednoj komori Beograda.

Ispred službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na skupu je govorio Radoje Gvozdenović, koji je na primeru medijskih izveštaja povodom jedne saobraćajne nesreće pokazao koliko se nepotrebno narušava privatnost. Novinari su navodili imena i prezimena aktera, čak i da je vinovnica udesa bila trudna, sve sa pojedinačno nabrojanim detaljima povreda. Na sajtovima dnevnih listova su objavljene slike visoke rezolucije, na kojima se vide lica svih učesnika u ovoj nezgodi.

Nikola Marković, Radoje Gvozdenović, Dragica Popesku, Slobodan Kremenjaki i Milan Mišić 
(s leva na desno)

Dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda u Beogradu, predstavnike medija upoznala je sa sudskom praksom kada su u pitanju slučajevi narušavanja privatnosti, sa posebnim osvrtom na narušavanje privatnosti fotografijama. Advokat Slobodan Kremenjak naveo je zanimljive slučajeve na kojima je radio, uključujući i jedan apsurdan – kada je medij kažnjen jer je u televizijskom prilogu, istraživačkom novinarskom radu na temu prostitucije, objavio izgled oglasa za poslovnu pratnju. Ispostavilo se da je oglas na internetu ilustrovan ukradenom slikom devojčice koja naravno nema veze sa poslovnom pratnjom, ali je kaznu platila – redakcija.

Milan Mišić, novinar „Politike”, rekao je da se u eri digitalnih medija može govoriti o svojevrsnom opelu za privatnost. Danas većina digitalnih medija živi od sistematskog narušavanja privatnosti, dok istovremeno postoje akteri, poput takozvanih starleta, koji svoju privatnost uporno nameću svima. U SAD, gde je Mišić bio dopisnik, jedna redakcija napravila je svojevrsni eksperiment – promenila je identitet svom saradniku, pozvavši čitaoce da ga pronađu tražeći njegove tragove u digitalnom svetu. Najupornijima to je uspelo posle 25 dana potere. „Ko koristi digitalne tehnologije, ne može da se sakrije”, rekao je Mišić.