Lokator za Koni

Carinik Bugarske, koji je neprimetno „pozajmio” telefon ambasadora jedne zapadne zemlje, nije ni slutio da je sprava „pod nadzorom” satelita. Brzo je pronađen i prinuđen da vrati „pozajmljeno”. Naravno, sada se već odavno zna za tu mogućnost u Evropi da se zakupe usluge GPS („dži-pi-es”) – sistema američkih satelita, koji od trenutka pretplate „vodi računa” o nekom predmetu korisnika. Na primer, o automobilu.

U automobilizmu, „dži-pi-es” je uklonio potrebu za auto-kartom. Dovoljno je imati prijemnik signala (ne veći od šibice) i bežično povezana slušalica „šaputaće” vozaču robot-uputstva na engleskom pravo u uvo. Na primer, „nailazi kružni tok, pravac je drugo skretanje desno, do odredišta još dva kilometra”.

Stvar je, međutim, u tome što GPS nije nad nama zbog građana. Ili, bar, ne prevashodno zbog građana. U Iraku 2003. – 60 odsto svih aviobombi bačenih na tu zemlju navedeno je na cilj uz oslonac na GPS. Dakle, prva namena sistema je vojna, a rad GPS-a za civile je dopunski. Zbog zarade i nižih troškova. I prvo i drugo objašnjava zašto, svaka za sebe, pozicioniranje „s nebesa” razvijaju, uz SAD, još i Evropa i Rusija (Galilej i Glonas).

Prvi satelit ruskog sistema lansiran je osamdesetih, u vreme Sovjeta. Septembra 1993, objavljeno je da Glonas (Satelitski sistem globalnog navođenja) „funkcioniše”, mada u to vreme sa samo dvanaest satelita. A 1995, da je „potpuno operativan”, uz pomoć 24 satelita. No, bilo je kratko. Izvestan broj satelita prestao je da funkcioniše (www. strana.ru, 2007) i broj satelita u funkciji sveden je na trinaest.

Za očitavanje lokacije praćenog objekta potrebno je da objekat bude u „vidokrugu” tri satelita. Američki GPS ih iz tih razloga ima trideset u orbiti. Sa svojih trinaest na dežurstvu, Glonas nekada „vidi”, ali povremeno i ne. 

Tokom 2005. Putin je zatražio od premijera Fratkova da se sistem osposobi „pre nego što se prvobitno planiralo” (2008). Početkom 2007, intervenisao je ponovo, zahtevajući da se ubrzanim tempom dovede u red. Znači, da se dopuni dodatnim satelitima. Ovoga puta, zadatak je poveren Sergeju Ivanovu, doskoro „kandidatu za naslednika” u Kremlju, lično. Putin je izrazio „očekivanje da će zadatak biti izvršen do kraja 2007” . Ivanov je rekao – biće.

O Božiću 2007. iz Kazahstana je poleteo ruski „proton M”, raketni kolos, ponevši tri satelita za Glonas. Po starom običaju, uniformisani su požurili s pohvalama. Glonas je kompletan. Ali, decembra 2007, u televizijskom insertu sa sednice vlade, auditorij je mogao čuti tobože šaljivo Putinovo pitanje Ivanovu – kada će predsednikov labrador Koni konačno moći da dobije taj lokator, „s kojim ne može da se izgubi”?

Proizišlo je – sistem nije kompletan. I dalje nedostaje čak desetak funkcionišućih satelita. Biće potpuno operativan, raportirao je Ivanov. Do sredine 2008.

Razume se, nije žurba zbog „lokatora za Koni”. Kremlj požuruje da se razvije i uvede u službu različito kosmički navođeno oružje, kakvim raspolažu ili rade na njemu SAD.

Ali, navodno, problem je s elektronikom za satelite. Kosmička industrija se još nije vratila u formu iz vremena SSSR-a. Postoje „sitnice” koje se moraju uvesti sa Zapada, ne proizvode se. Za Glonas, Moskva izbegava uvoz američkih. Zazire od ugradnje „sabotirajućih” elemenata, a ono što kupuje nije urađeno namenski, pa se prilagođava upotrebi u satelitima. Otud otkazi u dežurnim satelitima. Sve to, i još ponešto drugo, provalilo je u javnost posle Putinovog pitanja Ivanovu o „lokatoru za Koni”. Bivši kandidat za Kremlj prinuđen je da prizna da je Glonas nedograđen. Neprecizan je, nije u stanju da sve vreme prekrije ruski prostor, a nacionalna industrija ne proizvodi sve što je za to potrebno.

Po starom običaju nadređenosti, Ivanov se posle epizode okrenuo i grmnuo Roskosmosu. Rekao je da će njegovi „nadležni lično odgovarati za nedostatke u radu na globalnom navigacionom sistemu”. A komandujući kosmičkih snaga general Popovkin pridodao i da je proizvod Roskosmosa nepouzdan i zastareo. Založio se za reformu kosmičke industrije.

Ko zna kada bi se sa svim tim izašlo na videlo da nije, eto, bilo tog „lokatora za Koni”. Nije isključeno da Putin ima primerak uklete sprave i teško je ubediti ga da Glonas funkcioniše, a ne vidi se gde je ljubimac labrador.