Navala na VMA

Od početka godine, od kada je Vojnomedicinska akademija uključena u plan mreže zdravstvenih ustanova Srbije, došlo je do velikog pritiska građana Srbije da odmah ostvare pravo lečenja u ovoj kući, kaže u razgovoru za „Politiku” general-major profesor dr Miodrag Jevtić, načelnik VMA. On je naglasio da im se od 1. januara do sada najviše civila obraćalo zbog akutnih stanja iz oblasti abdominalne hirurgije, teških povreda zglobova, oboljenja srca i pluća.

– Nije urađena prava procena potrebe za upućivanjem bolesnika na VMA. Ipak su i naši kapaciteti ograničeni. Mi imamo sposobnosti da lečimo najkomplikovanije slučajeve, pa ne treba kod nas upućivati ljudi zbog bezazlenih oboljenja. Poteškoće smo imali i sa Hitnom pomoći, koja je dovozila pacijente, posle intervencija u stanovima i na ulici, bez prethodne konsultacije s nama da li u tom trenutku imamo raspoložive kapacitete za njihov smeštaj. Dovoženi su nam ljudi bez ikakvih osnovnih podataka, odgovarajuće dokumentacije, imena i prezimena, što znatno otežava praćenje toka bolesti – objašnjava profesor dr Jevtić.

On je izrazio očekivanje da će doći do racionalnijeg korišćenja kapaciteta VMA. To, prema njegovim rečima, znači da mnogi građani medicinsku pomoć za lakše zdravstvene probleme mogu da potraže u domovima zdravlja ili kliničko-bolničkim centrima, a da ova kuća bude posvećena najteže obolelima.

Beograđani sada mogu da se leče u ovoj ustanovi isto kao u KCS uz uput izabranog lekara, dok građani iz unutrašnjosti mogu da se informišu šta im je potrebno kod lekara-specijaliste ili u nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ukoliko nekome treba uraditi pregled skenerom ili magnetnom rezonancom, to se može regulisati dodatnim uputom.

(/slika2)– Treba koristiti veliko iskustvo i autoritet VMA. Ugovorom sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje predviđeno je da mi 40 odsto naših kapaciteta, odnosno 500 postelja, stavimo na raspolaganje Ministarstvu zdravlja u smislu korišćenja naših dijagnostičkih procedura, ambulantnih pregleda, laboratorija da bi se na najbolji način lečili ljudi. Svi slučajevi koji nisu hitni upućuju se u naš Dijagnostičko-poliklinički centar koji ima mogućnosti da za kratko vreme zbrine pacijente i odredi im terapiju – kaže naš sagovornik.

U Vojnomedicinskoj akademiji smatraju da bi bilo dobro ukoliko bi došlo do formiranja jedinstvenog kol-centra, putem kojeg bi pacijentima bilo omogućeno da u svakom trenutku, pozivom određenog broja telefona, mogu da se raspitaju u kojoj bolnici u Beogradu ima slobodnog mesta. Tako građani više ne bi morali da lutaju od jedne do druge klinike i da time dodatno sebi ugrožavaju život.

Profesor dr Jevtić objašnjava da je prirodno i logično da kol-centar bude lociran u centrali Hitne pomoći grada Beograda, jer oni najčešće dopremaju teško obolele, a tu su ideju podržali svi direktori kliničko-bolničkih centara u prestonici.

Prvi čovek VMA naglašava da vojni osiguranici, posle uključivanja ove kuće u sistem mreža zdravstvenih ustanova, ništa nisu izgubili i da im ništa neće biti oduzeto. On ističe da je ova akademija njihova, da tu imaju svoje lekare i da ne bi bilo lepo da steknu utisak da im je nešto uskraćeno. 

– Vojni osiguranici su dobili motivisanije lekare, bolju organizaciju službi, novu opremu i bolje mogućnosti za lečenje u svakom trenutku. Za nas je ovo veliki korak napred, jer smo do sada bili eksteritorijalna bolnica u svojoj državi. Bavili smo se vrhunskom medicinom, ali to nije bilo prepoznato. I pored toga iz naše ustanove nikad nije vraćen nijedan životno ugrožen pacijent, jer nama nije važna pripadnost naciji, rasi ili veri. Svi imaju isti tretman. Pre nekoliko dana primili smo Albanku iz Prištine sa dijagnozom akutne leukemije – naglasio je dr Jevtić.

Iako je svojevremeno u medijima bilo reči da će doći do privatizacije ove kuće, prvi čovek VMA tu mogućnost odbacuje. On kaže da je već procenjeno da ova kuća nije na prodaju, kao i da je treba sačuvati kao nacionalno dobro i hram medicine.

Profesor dr Đoko Maksić, ugledni internista-nefrolog i načelnik Sektora za lečenje VMA, kaže da je u ambulantno-polikliničkoj službi ove ustanove u toku prošle godine zbrinuto pola miliona ljudi, a da je 30.000 pacijenata boravilo na nekoj od klinika.

– Obavili smo oko 13.000 hirurških intervencija i najveći broj bolesnika je bio zadovoljan našim uslugama. Pacijenti su u proseku ležali na odeljenjima 9,6 dana. Analize urađene u našoj kući i referentnoj laboratoriji priznaju se u svim zdravstvenim ustanovama – istakao je profesor dr Maksić.