Cena uspeha: povratak Janka Tipsarevića

Na jednog Novaka Đokovića i njegovu srećnu deceniju u profesionalnom tenisu dolaze hiljade onih čije su snove prekinule povrede u gladijatorskim uslovima savremenog sporta.

Filip Krajinović je ove nedelje sa 23 godine stigao do rekordnog 86. mesta na ATP listi, a bio je na tom putu još 2010, kada su mu povreda ramena i operacija oduzeli godinu uspona. Poslednji je slučaj velike teniske nade Katarine Jokić, koja ovog meseca puni 17. Prošle godine je odsustvovala tri meseca zbog operacije slepog creva, a pre dve nedelje je pokidala ligamente kolena i moraće da pauzira najmanje šest meseci.

Ni Đoković nije bio oslobođen povreda ni zdravstvenih problema, ali su njegove povrede leđa krajem 2011, nožnog članka 2013. i ručnog zgloba 2014. skoro ništa prema onom što su prošli Del Potro, Nadal, pa i Marej.

Janko Tipsarević je imao sreću da provede deceniju bez težih povreda, a nesreću da se suoči sa njima na vrhuncu karijere, baš kada je postao standardni član najboljih deset. Kasno sinoć, u Hjustonu, igrao je svoj prvi pojedinačni meč još od oktobra 2013, zahvaljujući specijalnoj pozivnici organizatora, a Udruženje teniskih profesionalaca (ATP) je njegov povratak obeležilo opširnim intervjuom i podsećanjem na sve što je prošao u prethodne dve godine.

U današnjem vrhunskom tenisu, Tipsarevićev odloženi uspon, u poznim dvadesetim, više je pravilo nego izuzetak. Bio je najbolji junior sveta još 2001, ali je tek deset godina kasnije, na krilima pobede Srbije u Dejvis kupu, naglo krenuo sa 50. mesta do prvih deset. Tu se zadržao tokom 2012, kada je i dostigao najviši rang, osmo mesto na svetu, nešto pre 28. rođendana. Kasno buđenje mnogih talentovanih tenisera Janko objašnjava upozorenjem biološkog časovnika da je ostalo malo vremena da se snovi ostvare. Kada je sinoć izlazio na teren protiv mladog Brazilca Klezara (22), biološki sat je otkucavao još brže i dramatičnije:

– Osećam se više nervozno nego srećno. Svestan sam da ću napuniti 31 godinu, nije mi preostalo još mnogo. Moj cilj i san je da se vratim u prvih deset i zato ne smem da protraćim mnogo nedelja.

Levo stopalo ga je prvi put zabolelo u Melburnu 2013, kada je bio prinuđen da preda meč Almagru, u četvrtom kolu. Doktori su snimak sa magnetne rezonance protumačili kao zapaljenje, a Janko je nastavio sa bolovima da igra tokom cele 2013. Tek posle te godine, koju su posmatrači tumačili kao pad forme, u proleće 2014. je stigla tačna dijagnoza: benigni tumor. Prva operacija nije rešila problem, jer se tumor vratio, a posle drugog, znatno obimnijeg zahvata, uz tri meseca na štakama, rečeno mu je da bi novo obnavljanje tumora značilo kraj karijere:

– Prvi put sam u životu bio zaista uplašen. Da sam znao da sve zavisi od mene, ne bih se plašio, jer bih uradio sve što je potrebno da se oporavim, ali ništa nisam mogao da uradim. Nisam bio svoj, nisam bio srećan, iako mi je sve drugo u životu išlo kako treba: svi su bili zdravi, supruga i ja smo dobili divnu ćerku. Nisam ni znao da mi tenis toliko znači, sve dok nisam došao u situaciju da ne mogu da igram.

Tipsarević se priseća kako je provodio sate na terenu i, sedeći u stolici, vežbao bekhend i forhend. Kao jedan od najtežih trenutaka pamti finale Dejvis kupa 2013, u kom je Srbija izgubila od Češke, a on iste večeri završio u bolnici. Bilo mu je veoma teško zbog odsustva iz tima.

Gledaoci tenisere doživljavaju kao imućne individualce i konkurente, ne verujući mnogo u njihovo zajedništvo ni solidarnost, ali život ih demantuje. Tipsarević se i sam iznenadio kada mu je Đoković u Majamiju pre desetak dana ponudio da igraju na turniru parova, rekavši da će mu to pomoći:

– On je najbolji teniser sveta. U Majami je došao umoran, posle osvajanja „Indijan Velsa” i pristao da igra dubl sledeće nedelje. Malo je onih koji bi tako postupili.

Zahvalnost Đokoviću videla se i na tribinama, kada su Tipsarević i Zimonjić došli porodično da ga bodre. I Janko je u Hjustonu osetio podršku ostalih tenisera, kao i publike, koja ga je opkolila za autograme i zajedničke fotografije. Savetom iz ličnog bolnog iskustva pomogao mu je i Huan Martin del Potro, jedan od najvećih talenata koji su platili ceh povredama:

– Rekao mi je da je najteži deo trenirati ni za šta, a sa tim mogu potpuno da se identifikujem. Vrlo je teško zadržati veru bez pozitivnih rezultata.

M. Kovačević

----------------------------------

Tipsarević: Sve me boli, ali noga je dobro

HJUSTON – Srpski teniser Janko Tipsarević rekao je da je zadovoljan uspešnim povratkom na teren posle pauze od skoro godinu i po dana zbog povrede stopala.

Tipsarević je kasno sinoć u prvom kolu ATP turnira u Hjustonu savladao Brazilca Giljerma Klezara sa 6:4, 3:6, 7:6 (9:7).

„Bio sam malo stegnut. Najvažnije je bilo da osetim pritisak prilikom trčanja. Sve me boli, ali noga je dobro”, rekao je Tipsarević za sajt ATP.

Meč je trajao dva sata i 40 minuta, a srpski teniser je spasio dve meč lopte.

„Nisam imao osećaj kao da sam toliko odsustvovao sa terena. Bio sam spreman, mada mi je nedostajalo samopouzdanje. Stvari su se promenile kada sam sa vinerima spasio meč lopte. Znao sam da treba da dobijem ovaj meč, u suprotnom bio bih veoma tužan”, dodao je Tipsarević.

Njegov naredni protivnik biće Kolumbijac Santjago Hiraldo, koji je nadigrao Brazilca Rožerija Dutra Silvu (6:2, 6:2).

Hiraldo je trenutno 32. teniser sveta, ali su oba dosadašnja međusobna okršaja pripala Tipsareviću, poslednji 2013. godine u Bukureštu.

Turniru u Hjustonu igra se za nagradni fond od 549.230 dolara.