Цена успеха: повратак Јанка Типсаревића

На једног Новака Ђоковића и његову срећну деценију у професионалном тенису долазе хиљаде оних чије су снове прекинуле повреде у гладијаторским условима савременог спорта.

Филип Крајиновић је ове недеље са 23 године стигао до рекордног 86. места на АТП листи, а био је на том путу још 2010, када су му повреда рамена и операција одузели годину успона. Последњи је случај велике тениске наде Катарине Јокић, која овог месеца пуни 17. Прошле године је одсуствовала три месеца због операције слепог црева, а пре две недеље је покидала лигаменте колена и мораће да паузира најмање шест месеци.

Ни Ђоковић није био ослобођен повреда ни здравствених проблема, али су његове повреде леђа крајем 2011, ножног чланка 2013. и ручног зглоба 2014. скоро ништа према оном што су прошли Дел Потро, Надал, па и Мареј.

Јанко Типсаревић је имао срећу да проведе деценију без тежих повреда, а несрећу да се суочи са њима на врхунцу каријере, баш када је постао стандардни члан најбољих десет. Касно синоћ, у Хјустону, играо је свој први појединачни меч још од октобра 2013, захваљујући специјалној позивници организатора, а Удружење тениских професионалаца (АТП) је његов повратак обележило опширним интервјуом и подсећањем на све што је прошао у претходне две године.

У данашњем врхунском тенису, Типсаревићев одложени успон, у позним двадесетим, више је правило него изузетак. Био је најбољи јуниор света још 2001, али је тек десет година касније, на крилима победе Србије у Дејвис купу, нагло кренуо са 50. места до првих десет. Ту се задржао током 2012, када је и достигао највиши ранг, осмо место на свету, нешто пре 28. рођендана. Касно буђење многих талентованих тенисера Јанко објашњава упозорењем биолошког часовника да је остало мало времена да се снови остваре. Када је синоћ излазио на терен против младог Бразилца Клезара (22), биолошки сат је откуцавао још брже и драматичније:

– Осећам се више нервозно него срећно. Свестан сам да ћу напунити 31 годину, није ми преостало још много. Мој циљ и сан је да се вратим у првих десет и зато не смем да протраћим много недеља.

Лево стопало га је први пут заболело у Мелбурну 2013, када је био принуђен да преда меч Алмагру, у четвртом колу. Доктори су снимак са магнетне резонанце протумачили као запаљење, а Јанко је наставио са боловима да игра током целе 2013. Тек после те године, коју су посматрачи тумачили као пад форме, у пролеће 2014. је стигла тачна дијагноза: бенигни тумор. Прва операција није решила проблем, јер се тумор вратио, а после другог, знатно обимнијег захвата, уз три месеца на штакама, речено му је да би ново обнављање тумора значило крај каријере:

– Први пут сам у животу био заиста уплашен. Да сам знао да све зависи од мене, не бих се плашио, јер бих урадио све што је потребно да се опоравим, али ништа нисам могао да урадим. Нисам био свој, нисам био срећан, иако ми је све друго у животу ишло како треба: сви су били здрави, супруга и ја смо добили дивну ћерку. Нисам ни знао да ми тенис толико значи, све док нисам дошао у ситуацију да не могу да играм.

Типсаревић се присећа како је проводио сате на терену и, седећи у столици, вежбао бекхенд и форхенд. Као један од најтежих тренутака памти финале Дејвис купа 2013, у ком је Србија изгубила од Чешке, а он исте вечери завршио у болници. Било му је веома тешко због одсуства из тима.

Гледаоци тенисере доживљавају као имућне индивидуалце и конкуренте, не верујући много у њихово заједништво ни солидарност, али живот их демантује. Типсаревић се и сам изненадио када му је Ђоковић у Мајамију пре десетак дана понудио да играју на турниру парова, рекавши да ће му то помоћи:

– Он је најбољи тенисер света. У Мајами је дошао уморан, после освајања „Индијан Велса” и пристао да игра дубл следеће недеље. Мало је оних који би тако поступили.

Захвалност Ђоковићу видела се и на трибинама, када су Типсаревић и Зимоњић дошли породично да га бодре. И Јанко је у Хјустону осетио подршку осталих тенисера, као и публике, која га је опколила за аутограме и заједничке фотографије. Саветом из личног болног искуства помогао му је и Хуан Мартин дел Потро, један од највећих талената који су платили цех повредама:

– Рекао ми је да је најтежи део тренирати ни за шта, а са тим могу потпуно да се идентификујем. Врло је тешко задржати веру без позитивних резултата.

М. Ковачевић

----------------------------------

Типсаревић: Све ме боли, али нога је добро

ХЈУСТОН – Српски тенисер Јанко Типсаревић рекао је да је задовољан успешним повратком на терен после паузе од скоро годину и по дана због повреде стопала.

Типсаревић је касно синоћ у првом колу АТП турнира у Хјустону савладао Бразилца Гиљерма Клезара са 6:4, 3:6, 7:6 (9:7).

„Био сам мало стегнут. Најважније је било да осетим притисак приликом трчања. Све ме боли, али нога је добро”, рекао је Типсаревић за сајт АТП.

Меч је трајао два сата и 40 минута, а српски тенисер је спасио две меч лопте.

„Нисам имао осећај као да сам толико одсуствовао са терена. Био сам спреман, мада ми је недостајало самопоуздање. Ствари су се промениле када сам са винерима спасио меч лопте. Знао сам да треба да добијем овај меч, у супротном био бих веома тужан”, додао је Типсаревић.

Његов наредни противник биће Колумбијац Сантјаго Хиралдо, који је надиграо Бразилца Рожерија Дутра Силву (6:2, 6:2).

Хиралдо је тренутно 32. тенисер света, али су оба досадашња међусобна окршаја припала Типсаревићу, последњи 2013. године у Букурешту.

Турниру у Хјустону игра се за наградни фонд од 549.230 долара.