Poslednji komandir eskadrile kanadera

Tivat – Četiri protivpožarna aviona, popularna kanadera „bombardier CL 215” iz sastava protivpožarne eskadrile tadašnje Vojske Jugoslavije sa 13 rezervnih motora i kompletnom pratećom opremom sredinom 1995. poleteli su poslednji put sa aerodroma Golubovci. Krajnje odredište bila je Atina gde su prodati jednom grčkom biznismenu. Jednim od četiri vazduhoplova upravljao je tada „sveže” penzionisani komandir eskadrile, pukovnik Milan Matulović koji svoje penzionerske dane sada provodi u Tivtu.

Zadranin koji nije mogao da se pomiri sa raspadom Jugoslavije i građanskim ratom 1990. iz vojnog aerodroma Zemunik sa svojom jedinicom doleteo je na podgorički aerodrom, ne želeći da menja zastave i uniforme. Jedan od najiskusnijih „letećih vatrogasaca ” bivše Jugoslavije kaže sa setom da je prodajom kanadera učinjena nepopravljiva šteta. Tadašnje vlasti smatrale su da se sa šumskim požarima mogu nositi vatrogasne jedinice, ali kao što i obično biva, život ih je u praksi demantovao. Poslednjih nekoliko letnjih sezona, požari besne i na Primorju i u zaleđu Crne Gore, a poljoprivredna avijacija i lokalni vatrogasci ne mogu da zaustave vatru, dok šume sistematski nestaju. Matulović, koji je bio i poslednji komandir eskadrile kanadera, bezuspešno se zalagao da se ovi jedinstveni i skupoceni avioni zadrže.

„Ceo radni vek proveo sam u ratnoj avijaciji, što kao nastavnik letenja, što u akro grupi „Leteće zvezde”, a polovinu na kanaderima. Takva je bila sudbina i moja i tih aviona – da ih iz Hrvatske dovedem u Crnu Goru, a onda da ih odvedem u Atinu gde su prodati privatniku. Sa grčkim probnim pilotima smo svaki avion ispitivali da bi se oni uverili u stanje vazduhoplova. Bili su veoma zadovoljni kako sa tehnikom, tako i sa nama, ekipom koji je taj posao obavljala profesionalno”, kaže Matulović.

Ovaj pilot koji ima više od 4.000 sati leta što je dovoljno za nekoliko letačkih karijera ističe da se uvek najbolje osećao u vazduhu. Najveći deo penzionerskih dana provodi na moru, roneći ili loveći lignje. Sanja da se vrati pilotiranju, ali je svestan da je sve manje mogućnosti da država njegovo ogromno iskustvo iskoristi.

Ratno vazduhoplovstvo JNA kanadere je nabavilo 1981. i oni su sve do izbijanja rata u Hrvatskoj bili smešteni u bazi Zemunik. Matulović i njegove kolege dve decenije uspešno su gasili požare od „Vardara pa do Triglava”, čak i na Debelom brijegu 1991. dok su ispod njih besneli sukobi na dubrovačkom ratištu. Koliko su bili uspešni svedoči podatak da jedan od nekadašnjih jugoslovenskih kanadera „CL-215” i danas drži svetski rekord u broju bacanja vodenih bombi u jednom danu. Posada koju su činili kapetan Radovan Katanić i kopilot Radoslav Kujundžić je gaseći veliki požar na Hvaru 1983, izvela čak 225 bacanja vode za 24 sata, što je neprevaziđen rezultat u svetu. Ovaj podatak kao potvrdu kvaliteta svojih aviona i fabrika „Bombardier aerospace” navodi na svom zvaničnom internet sajtu.

Cena novog kanadera CL-415 je oko 26 miliona dolara na šta treba dodati i cenu obuke letačkog i tehničkog osoblja. Ovaj avion traži iskusne pilote za glisiranje po moru pri brzini od 130 kilometara na sat i bacanje vodenih bombi sa samo par desetina metara visine. Da bi pilot počeo da leti na kanaderu, mora imati najmanje deset godina letačkog iskustva na drugim vazduhoplovima, a da bi od kopilota postao kapetan, pilot na kanaderu mora da sakupi najmanje 370 sati leta.