Kinezi kupuju Pirej i Milan

Kinezima ne treba dvaput reći gde da zarade pare. Oni od pamtiveka veoma uspešno plivaju u morima trgovine, gde je novac jedino merilo vrednosti.

Peking ima ozbiljnu nameru da kupi grčku luku Pirej. Vlada premijera Aleksisa Ciprasa obećala je, kada je preuzela vlast u januaru, da će okončati bolne mere štednje i masovnu privatizaciju, uključujući i 67 odsto vlasništva luke Pirej.

Kineska grupa „Kosko” jedna je od pet ponuđača koji su se našli u užem izboru u okviru programa privatizacije koji je dogovorila prethodna grčka vlada.

U moru kineske trgovine danas je i italijanski fudbalski klub Milan, sedmostruki prvak Evrope. Italijanski mediji tvrde da vlasnik Milana Silvio Berluskoni namerava da proda klub kineskoj poslovnoj grupi, na čelu s biznismenom Đing Vansuom, prenose italijanski mediji.

Bivši italijanski premijer nedavno je izjavio da je „prodaja 75 odsto Milana Kinezima – gotova stvar”, navodi sportski list „Gazeta delo sport” i procenjuje da 75 odsto akcija Milana vredi između jedne i jedne i po milijarde evra.

Što se tiče ostalih zemalja Evrope, Kinezi tu više vole da ulažu i prodaju nego da kupuju. To je sigurnije i pouzdanije, tvrde. Evropska unija je najveći kineski trgovinski partner i Pekingu je potrebno da Evropljani zadrže kupovnu moć, kako bi imali gde da plasiraju svoju robu.

Kina je zainteresovana za stabilan evro i pouzdane evropske partnere. Peking je u evro investirao milijarde svojih ogromnih deviznih rezervi – Kinezi su kupili, između ostalog, državne obveznice Grčke i Španije i najavili spremnost za nove investicije.

Evropska unija postala je prvi trgovinski partner Kine, a Kina se već dugo nalazi na drugom mestu, posle SAD, u trgovinskoj razmeni sa EU (240 milijardi evra). Od 1975. godine, kada su odnosi uspostavljeni, trgovina je porasla za više od 80 puta.

Kineski suficit u trgovini s EU svake godine se uvećava, što zabrinjava Brisel. S druge strane, Peking predlaže da se evropski trgovinski deficit smanji ukoliko EU skine embargo na izvoz oružja u Kinu, čemu se SAD oštro protive.

Kina ima razumevanja i za položaj proizvođača tekstila u Evropi, čija roba ne može da konkuriše kineskoj, i ne želi da zbog jednog spornog pitanja podriva strateško partnerstvo s EU. Zato je nedavno obećala da će usporiti izvoz tekstila u Evropu.

Sedmostruki prvak Evrope u zagrljaju Kineza: slavlje fudbalera Milana (Foto: Rojters)

Već godinama Kina insistira na tome da je Evropa tretira kao tržišnu privredu. Nade su prvenstveno usmerene u Nemačku, koja zbog dobrih odnosa s Kinom može da utiče na odluke Brisela.

Nemačka vlada, takođe, rado ističe da su stabilna evrozona i jak evro u interesu Kineza – činjenica koju su bezbroj puta ponavljali i čelnici u Pekingu.

Prema podacima nemačke vlade, oko 800 kineskih kompanija već je aktivno u Nemačkoj. S druge strane, samo u kineskom gradu Čengduu ima više od sto nemačkih firmi, a u njemu radi i „Folksvagenova” fabrika, koja godišnje proizvede najmanje 450.000 vozila.

Nemački „Folksvagen” je najuspešniji proizvođač automobila u Kini. Ovaj gigant auto-industrije ima osam fabrika u Kini i dosad je na kineskom tržištu prodao 20 miliona vozila.

Nedavno je dogovoreno da Kina kupi 123 helikoptera kompanije „Erbas”, vredna više od 300 miliona evra, dok će „Lufthanza” osnovati zajedničku kompaniju s „Er Čajnom”, s ciljem da poveća broj kineskih putnika koji koriste usluge nemačke avio-kompanije.

Kao što je najavljeno na decembarskom samitu u Beogradu, Kina namerava da razvije infrastrukturu u istočnoj i centralnoj Evropi. Peking je potvrdio da će izdvojiti još tri milijarde dolara u novom investicionom fondu, uz postojeću kreditnu liniju od 10 milijardi dolara.

Tada su servirane i dobre vesti za srpske firme u stečaju – 24 kineske kompanije zainteresovane su za privatizaciju 12 srpskih preduzeća. Poseban pečat tadašnjoj poseti kineskog premijera Li Kećijanga Beogradu dali su donacija Srbiji od četiri i po miliona evra i sporazum o izgradnji pruge Beograd–Budimpešta.

U Srbiji su u toku kineske investicije na izgradnji mosta Zemun–Borča, ulaganja na deonici auto-puta na Koridoru 11, ulaganje u novu termoelektranu Kostolac B3.

Tokom 36 godina kineskih ekonomskih reformi, pređen je put od „prodato Kini”, preko „napravljeno u Kini”, do „dizajnirano u Kini”. Ono što kineski lideri danas žele jeste da sve više novih modela donjeg rublja ili avionskih krila bude i smišljeno u Kini. Prvenstveno uz pomoć Evropljana, tvrde Kinezi.