Kako je Miloševićev bezbednjak pokvario „falkon”

– „Falkon 50” je osetljiv kao Francuskinja – kaže za „Politiku” pukovnik Dušan Kosanović (66), pilot koji je do odlaska u penziju upravljao avionom kojim je protekle nedelje predsednik Tomislav Nikolić pokušao da odleti u posetu Vatikanu. Razmatrajući mogućnosti koje su mogle da dovedu do problema u vladinom avionu na letu za Rim, zbog kojeg je poseta papi otkazana, naš sagovornik kaže da, najverovatnije, nije bilo reči o kvaru na motoru.

– „Falkon 50” ima tri motora. Ako jedan otkaže, sa dva motora može da se nastavi let. Čak i sa jednim motorom ovaj avion može da se održava u vazduhu, ali ne može da poleti – ističe Kosanović, koji je tokom bogate karijere baš tom letelicom vozio Slobodana Miloševića, Dobricu Ćosića, Radovana Karadžića...

Drugu verziju koja se pojavila u medijima, a u kojoj se kao uzrok panike u vladinom avionu navodi prolivanje kafe po komandnoj tabli, naš sagovornik ne odbacuje u potpunosti. Kako kaže, vlaga na kontrolnoj tabli može da aktivira pogrešne komande, to jest komande koje se ne koriste dok je avion na određenoj visini i dok se kreće određenom brzinom. A kada se tako nešto dogodi, može doći do oštećenja, pa je neophodno da avion po sletanju bude tehnički pregledan.

– Ukoliko se slučaj sa prolivanjem kafe zaista dogodio, piloti su mogli da nastave i bezbedno stignu do Rima, ali tamo bi morali da obave tehnički pregled i to bi mnogo koštalo. Mislim da su ispravno odlučili što su se vratili za Beograd – ocenjuje ovaj pilot u penziji.

Kosanović objašnjava da i u situacijama kada se aktiviraju pogrešne komande, dolazi do naglog usporavanja, pa je moguće da zbog toga avion krene u poniranje ili penjanje, što je za članove posade i putnike, usled negativne sile gravitacije, izuzetno neprijatno. Zato putnici misle da se događa nešto mnogo strašnije sa letelicom. U svojoj karijeri i on je doživeo istu situaciju.

– Sećam se da sam vozio Radovana Karadžića na sastanak u Njujork i da smo prosuli sok po komandnoj tabli. Zbog vlage se isključio autopilot, pa sam čitav let sam upravljao avionom, što je izuzetno zamorno – priseća se Kosanović.

Do 1998. godine, kada je otišao u penziju, pukovnik Kosanović je radio u vojsci i bio je zadužen za letove političke elite, što je tokom raspada Jugoslavije značilo da ih odvozi na pregovore do Brisela, Haga, Ženeve, Dubrovnika… Najradije se seća Dobrice Ćosića, proslavljenog pisca i prvog predsednika SRJ.

– Dobrica nikada nije ušao u avion ili izašao iz njega a da nije pozdravio posedu. Zaista je bio izuzetan čovek. Kako je imao problema sa srcem, uvek je putovao u pratnji tima za reanimaciju, ali i sa bocom rakije „žuta osa”. Slobodan Milošević je, recimo, voleo vino – priča Kosanović.

Ipak, Milošević je bio zahtevan putnik jer se, prema rečima našeg sagovornika, bojao za svoju bezbednost. Recimo, nikada nije pojeo ketering koji bi mu poslužio domaćin u avionu. A kada je leteo u Ženevu na sastanak sa Alijom Izetbegovićem, predsednikom BiH, u kabini je pilotima društvo pravio i momak zadužen za bezbednost tadašnjeg predsednika Jugoslavije.

– On je po sletanju ostao da čuva avion, ali kada je trebalo da se vratimo nazad, nismo mogli da pokrenemo avion. Pitali smo bezbednjaka da li je nešto dirao, ali smo dobili negativan odgovor. Posle mnoštva pokušaja otkrili smo da je, igrajući se, isključio određene mikroprekidače. Ipak, nismo hteli da ga odamo – priseća se Kosanović događaja iz vremena dok je upravljao „falkonom 50”.

Pored iskustva u supersoničnoj avijaciji i najviših zvanja do kojih je došao kao saobraćajni pilot, poverenje da baš on prevozi ljude iz vrha države ukazali su mu i zbog jednog događaja na samom početku karijere. Naime, kao dvadesetjednogodišnji mladić Kosanović je leteo američkim lovcem. Bila je to, seća se, godina puna provokacija na nebu zbog čehoslovačke krize, a on je bio raspoređen u PVO jedinici.

– Avion je počeo da pada zbog požara, a ispod mene je bilo Kumanovo. Mogao sam odmah da se katapultiram, ali to nije dolazilo u obzir jer je letelica bila puna goriva i nosila je 24 bojeve rakete i, nema sumnje, pala bi na grad. Odlučio sam da avion usmerim u brdo i rizikujem svoj život kako ne bi nastradalo celo naselje. Šta da vam kažem, avion je pao na 500 metara od mene i zapalio se, a padobran koji sam morao ručno da pokrenem, otvorio se tik pred udaranje u zemlju. Bilo je tu mnogo prisebnosti i sreće – priseća se dana kada se, kako kaže, ponovo rodio.

Te 1970. ovaj događaj proglašen je za podvig godine, a Kosanović za heroja.