Drže vrh, ali..

I ove sezone se za prvaka Srbije u fudbalu bore samo Partizan i Crvena zvezda. Tako je od raspada Jugoslavije, izuzev onih godina s Obilićem.

Možda je postalo dosadno što se za šampionsku krunu bore samo dva kluba, ali to nije greh. Ne valja što to postižu igrom koja ne uliva nadu za velika ostvarenja.

Ovog proleća „večiti rivali”, po običaju, drže vrh. U prethodnih osam kola, što je više od polovine u polusezoni, Partizan je osvojio 18 bodova, a Crvena zvezda 19.

„Crno-beli” su tri puta igrali nerešeno (od toga dva puta kod kuće), dok su „crveno-beli” sve bodove izgubili u gostima (jedan remi i jedan poraz). Partizan je dao 17 golova, a Crvena zvezda 16. Partizan je primio osam golova, Crvena zvezda pet.

„Crno-beli” su odigrali i dve utakmice u polufinalu Kupa Srbije. Dobili su obe (ukupno dali pet golova, a nisu primili nijedan).

Često se skromni dometi u međunarodnim takmičenjima opravdavaju time da nam je liga slaba, pa nedostaju jake utakmice, a bez njih ne može da se poboljša kvalitet.

To isto može da stoji i u optužnici. Šta ih sprečava da igraju za klasu, dve ili tri bolje od suparnika u domaćoj ligi? Zašto, kao po nepisanom pravilu, kad povedu, uglavnom čuvaju rezultat i čekaju da se protivnik posle toga otvori, pa da iskoriste njegove greške? Zašto ne igraju na svoje znanje?

Crvena zvezda i Partizan uglavnom kod nas igraju na protivničkoj polovini. Ne zato što su svojom igrom primorali suparnika da se povuče, nego zato što je on ušao u meč protiv njih s namerom da im prepusti inicijativu.

Na utakmicama se ne stiče utisak da su na terenu uigrane ekipe. Veoma često se primećuje da igrač ne zna šta će s loptom. Ako trener mora da viče kome da je doda ili da ga saigrač upozori da mu prilazi protivnik sleđa, to ne pokazuje napredak u igri.

Zvezda i Partizan dosta golova daju zato što je protivnička odbrana negde pogrešila, a greška nije bila, kako se kaže, iznuđena. „Crno-beli” su iskoristili greške „plavih” sa Karaburme. To jeste za pohvalu, ali takve „poklone” ne dobijaju u Evropi i zato rano završavaju učešće u međunarodnim kupovima.

„Crveno-beli” su savladali Voždovac posle napamet ubačene lopte u kazneni prostor protivnika. Sam gol je velemajstorski postignut, ali je neobjašnjivo kako je strelac ostao bez čuvara? Prosečne evropske ekipe to ne dopuštaju.

Zvezdina odbrana je primila samo 12 golova na 23 utakmice. To je izvanredan učinak, ali... Skoro da nema susreta na kome nije napravila neki kiks. U ovakvoj ligi ne biva svaki kažnjen, ali neće biti dobro za „crveno-bele” ako se time zavaravaju.

Od Crvene zvezde u našoj ligi je manje golova primio samo Partizan (18). Njegova odbrana je nesigurnija od Zvezdine, pogotovo kad se protivnik odvaži da napada. Ipak, „crno-beli” su delotvornije napadali od „crveno-belih” (postigli su 22 gola više od njih), pa im je to donelo i više bodova.

Crvena zvezda i Partizan nisu krivi što nema Jugoslavije i njene lige, ali jesu ako svoj plasman u sadašnjoj ravnaju sa onim nekada, jer su to dve sasvim različite kategorije.

Zbog toga bi bilo pogrešno da se osvajanjem titule prvaka Srbije mere zrelost i snaga bilo kog tima. U Evropu vodi i drugo mesto i onda se tamo vidi koliko su naše ekipe stvarno vredne.