Zašto su nas zaobišla tri nemačka investitora

Tri firme iz Nemačke, posle upoređivanja uslova poslovanja u okruženju, nisu investirale u Srbiji – otišle su u Makedoniju, izjavio je Martin Knap, direktor Nemačko-srpskog privrednog udruženja, predstavljajući u utorak rezultate anketiranja oko stotinu nemačkih preduzeća o uslovima poslovanja u Srbiji za 2015. godinu.Ovu izjavu juče je donekle relativizovao premijer Vučić u Subotici, ali ostaje, ipak, pitanje zašto su ta nemačka preduzeća svoj novac uložila kod komšija, a ne kod nas.

Nemačka je jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Srbije. Ovde posluje oko 370 preduzeća sa nemačkim kapitalom, koja zapošljavaju 25.000 ljudi. Sa uložene tri milijarde evra, ova vodeća ekonomska i politička članica EU najveći je investitor u Srbiji i njen najveći darodavac od 2001.

Zbog toga su se nametnula pitanja: Koja su to tri nemačka preduzeća koja su ,,preskočila” Srbiju i izabrala Makedoniju kao povoljnije mesto za ulaganje? U koje projekte su uložila svoj novac i o kolikom iznosu uloženog kapitala je reč? Kad se to desilo i zašto? Šta ih je to privuklo u Makedoniji, što Srbija nije mogla da im ponudi?

Odgovore smo jučeopet potražili od Nemačko-srpskog privrednog udruženja. Rečeno nam je da će biti dostavljena direktoru Martinu Knapu. Odgovor je ubrzo stigao elektronskom poštom, što nas je prijatno iznenadilo, ali nas je razočarala njegova sadržina: ,,Na žalost, nismo u mogućnosti da Vam odgovorimo na Vaša pitanja.”

U poslednjoj anketi, koja se sprovodi deset godina zaredom, dobijeni rezultati su nešto lošiji nego u prethodnoj. Ipak, od 100 anketiranihpreduzeća, trećina je svoje poslovanje ocenila kao dobro, gotovo 60 odsto kao zadovoljavajuće, a samo četiri procenta nije zadovoljno.

– Rezultat ankete je dosta pozitivan, iako se procenat onih koji bi ponovo investirali u Srbiji sa 92 odsto u 2014. smanjio na 88 odsto u ovoj godini – bila je opaska njegove ekselencije Hajnca Vilhelma, ambasadora Nemačke u Srbiji.

Najviše zamerki nemačke firme ovde imaju na pravnu sigurnost, javnu upravu, predvidivost ekonomske politike i borbu protiv korupcije i kriminala.

– Postojana dugoročna ekonomska politika bi u Srbiji napravila čudo u privlačenju stranih investicija – ukazao je dr Ronald Seliger, predsednik Nemačko-srpskog privrednog udruženja i direktor „Hemofarma. d.”.

Ovu opasku Seligera ovdašnje ekonomske vlasti morale bi da imaju na umu, kao i njegovu ocenu da ,,reforme u Srbiji postoje, ali da su suviše spore i da ne donose očekivane rezultate kao u drugim zemljama.”

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku rekao je, komentarišući rezultate ankete Nemačko-srpskog poslovnog udruženja, da je broj stranih kompanija koje su prošle godine u Makedoniji započele neki posao tri puta veći nego u Srbiji.

– To je zvanični podatak EU, tvrdi Rajić. – Razlog za to su reformisan poreski sistem u toj zemlji, manji broj dažbina i manje birokratije. U Srbiji državni aparat i javni sektor zapošljava 45 odsto od ukupnog broja zaposlenih, kaže Rajić, dok u Makedoniji manje od 20 odsto ljudi radi za državu. U Makedoniji je broj poreza smanjen, a broj parafiskalnih nameta trostruko manji nego u Srbiji. Makedonija je dvadeset mesta ispred nas po uslovima za poslovanje, a troškovi rada su 20 odsto manji nego kod nas. Tamo je mnogo manje propisa koji regulišu poslovanje, a pravosuđe je znatno efikasnije.

Povodom opaske dr Seligera da se odnedavno građevinska dozvola može dobiti za 28 dana, ali da prikupljanje neophodnih uslova za podnošenje zahteva traje predugo, oglasila se potpredsednica vlade i ministarka za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu Zorana Mihajlović. Ona jeza Tanjug juče izjavila da je Srbija donela Zakon o planiranju i izgradnji, koji je najvažniji za privlačenje investitora i ocenila da se u narednom periodu tek očekuje njihov dolazak. Ona je kazala da ne može da komentariše to što su tri nemačka investitora odlučila da ulažu u Makedoniju, umesto u Srbiju, jer je reč o pojedinačnim odluka. Srbija ima dobru saradnju sa nemačkim privrednicima, kazala je i izrazila nadu da će investitori tek da dolaze u Srbiju.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da treba uvažiti mišljenje nemačkih firmi koje posluju u Srbiji da poslovanje u našoj zemlji i dalje otežava komplikovana administracija i korupcija. Komentarišući rezultate ankete, Atanacković je rekao da su tačne primedbe nemačkih privrednika na organizaciju države i to da još imamo neprimereno veliki nivo korupcije, koja najčešće nastaje baš zbog toga što imamo komplikovane propise.

Prema rečima Ronalda Seligera, Nemačko-srpsko privredno udruženje spremno je da pomogne vladi u sprovođenju reformi, jer veruje da je jedino u takvoj vrsti partnerskog odnosa moguće suštinski poboljšati privredni ambijent, što će doneti nova investiciona ulaganja. Za ovu godinu predviđeno je i osnivanje nemačko-srpske privredne komore, prve bilateralne komore u Srbiji, u čijem sastavu će se naći Delegacija nemačke privrede u Srbiji i Nemačko-srpsko privredno udruženje sa svojih oko 300 članova.