Aja Sofija ponovo na udaru islamista

U kampanji za parlamentarne izbore u Turskoj, koja se zahuktava, iznova se poteže pitanje dalje sudbine Aja Sofije, čuvene crkve u Istanbulu. Lokalni mediji tvrde da se razmišlja da se ona opet pretvori u džamiju. Aja Sofija je već osam decenija – muzej, što će reći ni crkva ni džamija. Ali, kako islamisti primetno dižu glavu, ona bi ponovo mogla da bude oskrnavljena, kao što je to sredinom 15. veka učinio sultan Mehmed Drugi čim je zauzeo Carigrad. Pre toga ona je devet vekova bila hrišćansko svetilište.

To je sada bez uvijanja najavio ankarski muftija profesor Mefail Hizli komentarišući izjavu pape Franje da je u Turskoj pre sto godina izvršen genocid nad Jermenima. „Otvoreno govoreći ta izjava pape samo će ubrzati proces za ponovno pretvaranje Aja Sofije u bogomolju (za muslimane).”

Hizli u pisanoj izjavi nije, međutim, objasnio kakve veze ima stav poglavara Rimokatoličke crkve o stradanju Jermena u Turskoj sa statusom poznatog svetilišta u Istanbulu. Turski zvaničnici su nedavno povukli neuobičajen potez: u Aja Sofiji su organizovali izložbu povodom godišnjice smrti proroka Muhameda. Prvi put posle 85 godina pod njenim svodovima recitovani su delovi Kurana.

Toj svečanosti, koja je zbunila malobrojne hrišćane u Turskoj, dat je oficijelni značaj: prisustvovali su direktor Uprave za verska pitanja Mehmed Gormez, zamenik ministra za kulturu Ahmet Haluk, guverner Istanbula Vasip Šahin i drugi zvaničnici. „Mi se molimo Alahu da nam se zaboravljena Aja Sofija uskoro ponovno osmehne”, nagovestio je nedavno potpredsednik vlade Bulent Arinč.

U poslednje vreme bilo je više pokušaja da se ispravi „greška” koju je počinio najveći reformator u islamskom svetu Mustafa Kemal Ataturk. On je 1935. godine, kako bi zemlju približio Evropi, povukao kompromisni potez pošto se nije usudio da ide do kraja i izaziva islamiste: pretvorio je Aja Sofiju – ne u crkvu, što ona jeste, nego u muzej. Mnogi mu u Turskoj to nikada nisu oprostili i to i danas doživljavaju kao „izdaju islama”, kao ponižavajući ustupak Grčkoj i njenim saveznicima. Inicijative za ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju po pravilu se pokreću uoči izbora kako bi se pridobili glasovi islamista koji su u Turskoj sve grlatiji. Pojedini lokalni mediji već špekulišu da bi to moglo da se desi 29. maja, na datum kada je 1453. godine osvojen Carigrad. Po nepotvrđenim verzijama, u Aja Sofija bi se navodno pre podne krstilo, a po podne klanjalo Alahu?

Desničarska Partija nacionalističkog pokreta (MHP), treća po snazi stranka u parlamentu, otišla je korak dalje: sa zakašnjenjem od 80 godina „otkrila” je da je pretvaranje Aja Sofije u muzej bilo protivzakonito.

„Dekret kojim je 1934. godine Aja Sofija pretvorena u muzej nikada nije objavljen u službenom glasniku, što je u suprotnosti i sa tadašnjim i sadašnjim ustavom. Ataturkov potpis na toj odluci je falsifikovan – tvrde u toj partiji i traže da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju, što je ona posle pada Carigrada bila punih 480 godina.

Poznati istoričar Tugba Erdemir tvrdi da ovi zahtevi nisu slučajni: „Islamisti Aja Sofiju smatraju simbolom osvajanja, superiornosti muslimana nad hrišćanima.”

U vladajućoj Partiji pravde i razvoja zasad se ne usuđuju da točak istorije vrate unazad, mada u njoj ima mnogo onih koji priželjkuju takav rasplet. U vladi su svesni da bi ponovno pretvaranje Aja Sofije u džamiju naišlo na oštre osude u svetu, pre svega u Evropskoj uniji koja inače kritikuje Ankaru zbog nepoštovanja ljudskih prava i sloboda.