Kako su junaci pravili našu Ameriku

Užice – Muharem Bazdulj, novinar i književnik, otvorio je juče u užičkom Istorijskom arhivu izložbu Arhiva Republike Srpske „Mlada Bosna i Sarajevski atentat”. Njegova beseda na otvaranju o mladobosancima i atentatu privukla je nesvakidašnju pažnju prisutnih.

Povezujući prvi segment ove izložbe sa literarnom slikom iz poslednjih 80 strana romana „Na Drini ćuprija”, Bazdulj je podsetio da kod Andrića ima ona generacija mladića koji su kao foto-roboti ovih mladobosanaca koji su atentat sproveli. Tu, rekao je, ima dirljiva ljubavna priča o dvoje mladih zaručnika koji maštaju o tome da se presele u Ameriku. Poslali su tada papire nekoj agenciji u Zagreb, ali se onda u Sarajevu dešava atentat te mladić odluči da pređe u Užice i pridruži se srpskoj vojsci.

– Devojka plače i pita se šta će biti s njihovom Amerikom, a on odgovara: „Pusti, mi ćemo kad sve ovo prođe, ako ostanemo živi, praviti našu Ameriku”. Ono što je meni u priči o „Mladoj Bosni” i Sarajevskom atentatu intimno bilo najbliže nije ideja da smo se mi upisali u neku svetsku istoriju, nego ta ideja emancipacije da mladi ljudi odavde svoje snove i svoju budućnost ne moraju da prave u nekim Amerikama nego da mi ovde pravimo Ameriku. Kad su Grabež, Princip i Čabrinović išli za Sarajevo i prelazili Drinu, oni su u Šapcu prenoćili u hotelu koji se zvao „Amerika” (ima u tome nešto kad u Šapcu 1914. neki ugostitelj svoj hotel tako nazove). Dakle, to je onaj san koji je ta generacija ostvarila, kao kod Njegoša, za potomstvo koje je kasnije došlo. Nažalost, taj san se raspao, ali barem dok je sanjan bio je lep – kazao je Bazdulj, pa dodao da je u njegovom zavičaju postojala fabrika eksploziva koja se zvala „Princip”.

– Ali ne po Gavrilu nego po njegovom bratu od strica Slobodanu koji je poginuo u partizanima. Mislim da tu postoji jedna vrlo važna stvar za koju mi je naročito milo da kažem ovde u Užicu: sa istom željom da mi imamo svoju Ameriku pucao je jedan Princip i borio se drugi Princip, pa i oni koji su pravili Užičku republiku i borili se na Kadinjači ginuli su zbog te iste ideje. Želim dok gledamo ove slike i čitamo te dokumente da se makar malo toga setimo – rekao je Muharem Bazdulj otvarajući izložbu.

A ta postavka dokumenata i fotografija, po rečima njenog autora Bojana Stojnića, sastavljena je od pet uzajamno povezanih tematsko-hronoloških celina: prvo poglavlje je „Mlada Bosna” , drugo „Zaverenici i izvršioci Sarajevskog atentata”, treće „Sarajevski atentat”, četvrto se bavi  julskom krizom 1914. koja je nastupila u odnosu između velikih sila, a peto stradanjem Srba u BiH posle atentata i tokom Prvog svetskog rata. – Iako u kompleksu događaja oko Velikog rata atentat ima sporednu ulogu, ipak je on bio povod tom ratu u kome su nestala četiri velika carstva. Ali ovaj čin atentata bio je povod ratu, a nikako njegov razlog. Rata bi bilo i bez atentata, velike evropske države spremale su se za rat puno ranije – napomenuo je Stojnić.

Ova izložba Arhiva Republike Srpske, nastala uz pokroviteljstvo predsednika Milorada Dodika povodom stogodišnjice Velikog rata, do sada je viđena samo u Banjaluci i Beogradu, a evo je sada u Užicu, gde je otvorena na 67. godišnjicu postojanja ovdašnjeg Istorijskog arhiva.