Bosanska krompiruša se primila u ravnici

Banatski Despotovac – Vikend u Banatskom Despotovcu, selu kolonista doseljenih iz Bosne i Hercegovine, bio je posvećen tradicionalnom jelu – piti, čija veština spremanja je poneta u „novi zavičaj”, gde se ono priprema sa istim žarom kao i u vremenima kada u hrani nije bilo velikog izbora. Za najukusniji specijalitet „Pitijade” proglašena je krompiruša jedne Sose, despotovačke snajke, što govori da se pita održala i pustila korene u banatskoj ravnici.

Još ima živih Despotovčana koji se sećaju kako su pre sedamdeset godina iz bosanskih vrleti putovali do Banata. Kosta Lončar ima 83 godine, a na put „vlakom bez voznog reda” krenuo je sela Brajić. Na voz su se ukrcali u Glamoču. U kompoziciji su bili otkriveni i pokriveni vagoni, a u njima i stoka.

– Putovali smo u septembru 1945. godine, od Usekovanja do Male Gospojine. Dva puta smo presedali, u Slavonskom Brodu i Novom Sadu, gde smo dobili i brojeve napuštenih kuća u selu koje nam je bilo odredište, a u kojima su živeli Nemci. Muškarci, mahom angažovani u nemačkoj okupatorskoj vojsci su napustili selo, a koloniste su dočekale Švabice i zaprežnim kolima ih razvozile do domova u kojima su započinjali novi život – priča nam Kosta Lončar.

Starina se seća da je odmah po dolasku u selo stigao i Moša Pijade i preporučio komunistima da se ne otimaju za najbolje kuće, da se ne bi kompromitovali. Kosta je u Banatu prvi put video paradajz, koji je kao dodatak jeo uz pitu, prvo jelo koje su dođoši spremali. Pita je, uostalom, bila sirotinjska hrana, jednostavna za spremanje, jer je za nju trebalo samo brašno i povrće iz bašte, ili plodovi iz voćnjaka.

Pitu čvrku, pitu džilitušu, pitu gužvaru, pitu onako, misir pitu, pitu zeljanicu, sirnicu, krompirušu, drobušu, jajaru, savijaču, zeljevušu, bundevaru, kajmakušu, bazlamaču, ačak pitu, đul pitu, luft pitu i duge, popisao je svojevremeno Branko Ćopić u istraživanju jelovnika svojih junaka iz dela koja su postala klasika srpske književnosti, poput „Osme ofanzive”.

Ovogodišnja „Pitijada” u Banatskom Despotovcu održana je u sklopu obeležavanja sedamdeset godina od doseljenja kolonista. Svoje specijalitete donelo je 45 žena, od kojih su neke bile i iz okolnih sela.

– Jelo tipično baš za doseljenike iz Bosne više nije glavno i osnovno u svakodnevnoj ishrani. Ono se već odavno sprema da bi se sladokusci podsetili na hranu koju su jeli naši stari – kaže Vesna Barišić iz ovdašnjeg udruženja žena koje želi da se tradicija što duže održi.

Umeće spremanja pite prenosile su majke na ćerke, bake na unuke, svekrve na snaje. Tako se dogodilo da ove godine pobedi Ljiljana Milinović, Lalinka iz Srpske Crnje, u stvari snajka koja se udala u Despotovac.

– Najveća veština je u tegljenju testa – skromno kaže pobednica.