Voljom i optimizmom Dušan pobeđuje nedaće

Dušan Dobrosavljević, učenik sedmog razreda Osnovne škole „Dr Dragan Hercog”, sa nestrpljenjem očekuje 10. maj. Toga dana, u gimnaziji u Sremskim Karlovcima, učestvovaće na republičkom takmičenju iz srpskog jezika i književnosti. Biće to prilika da Dušan u prilično „oštroj” konkurenciji proveri svoje znanje.

Ovo bi bila lepa, ali obična priča o planovima i očekivanjima vrednog osnovca, da nije jedne „sitnice”.

Dušan je od rođenja slep i vezan je za invalidska kolica. Svaki od ta dva hendikepa dovoljno su ozbiljni da bi obeshrabrili i starije od njega, ali to ne važi za Dušana. On odiše optimizmom. Odličan je đak, glumi u pozorišnim predstavama, dobar je i pouzdan drugar, voli muziku, sport, ima zanimljive planove... Svojim životom potvrđuje izreku  „sve se može, kad se hoće”, a poslednji uspeh doživeo je kao novi podstrek da tako i nastavi.

– Moja škola je na opštini Savski venac, tako da sam prvo „prošao” opštinsko, a potom i gradsko takmičenje, održano u OŠ „Drinka Pavlović”. Uspeh me je obradovao, jer mi je još jednom potvrdio da se trud isplati i da mogu da budem ravnopravan sa vršnjacima iz ostalih škola. Najradosnija je moja porodica, a naročito mama, tako da mi je drago i zbog njih – skromno kaže Dušan.

Kako izgleda njegov prosečan dan?

Ustaje pre šest, a potom, iz Pančeva gde živi sa roditeljima, dve sestre i bratom, deda Branislav ga vozi do Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici, gde se leči i ima nastavu. Časovi mu počinju u 7.30 (u kombinovanom odeljenju koje čine učenici od petog do osmog razreda), a posle njih Dušan ide i na vežbe. Sve to sa pauzom za ručak i drugim aktivnostima potraje i do 15 časova,  kada ga drugi deda, Radan, preuzima i vraća kući. A tada sledi učenje.

– Naporno je, ali Dušan sa lakoćom sve postiže. Nikada nije zakasnio na nastavu, a ima i najmanje izostanaka, tako da daje primer i ostalim đacima. Pažljiv je na časovima, ima odličnu memoriju, učestvuje i u pozorišnim predstavama, omiljen mu je lik Vanjke iz Čehovljeve pripovetke. On razume književnost i o njoj razmišlja, tako da uspeh nije došao slučajno – ističe Nataša Vojinović, profesorka srpskog jezika i njegov razredni starešina.

Dušan se za književnost, kaže, zainteresovao jer u ljudima budi maštu i čini ih plemenitijim. Voli klasike, ali i modernu literaturu, pa su mu omiljeni i Hari Poter i Robinzon Kruso. Već je pročitao i lektiru za sedmi razred, a knjige „čita” tako što naručuje i koristi kompakt-diskove biblioteke za slepe. Ipak, najviše uči u školi, a osim nastavnika pomažu mu i drugari. Razred čine deca iz cele Srbije koja se leče na Klinici za rehabilitaciju „Miroslav Zotović”, i pravi je primer drugarstva, sloge i vršnjačke solidarnosti.

– Pomažu mi svi drugari, ali posebno Belmin Nušević, učenika osmog razreda. On mi na časovima čita i piše tekstove, a uveče se redovno čujemo na skajpu i tako obnavljamo gradivo. Mi smo svi u odeljenju kao složna porodica, tako da je ovaj moj rezultat i naš zajednički uspeh. Poručio bih i ostalim ljudima, a naročito deci, koji imaju neki zdravstveni problem, da zbog njega ne odustaju od svojih ciljeva. Jer, gde ima volje ima i načina – poručuje Dušan Dobrosavljević. 

Nastava na daljinu

Klinika za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović”, gde Dušan pohađa nastavu, samo je jedan od dvanaest „punktova” Osnovne škole „Dr Dragan Hercog”. U ovoj školi, osnovanoj još 1969. godine, obrazuju se sva deca koja zbog svojih zdravstvenih problema privremeno ili trajno nisu u mogućnosti da pohađaju ostale škole. Osim u bolnicama, časovi se održavaju i u kućama učenika, a nedavno je uvedena i „nastava na daljinu”, koja je od naročite koristi đacima iz unutrašnjosti.