„OBRAZ” I PRAZNE GLAVE

Svi su nagađali ko je mogao da podmetne bombu ispred „Merkatora”, ali jedino se ,,Gazeta” setila da „postoji sumnja da su eksploziju, koja se dogodila ispred ’Merkatora’, inscenirale strane službe kako bi dodatno zakuvale situaciju između Srbije i Slovenije u trenutku kada se rešava sudbina Kosova”. Jer, ,,... svaki incident koji se pripiše Srbima je dobrodošao”.

Ne znam, može biti. Ali može biti i da „Gazeta” voli i da malo uveliča. Sve dnevne novine su, na primer, objavile da je „pola Niša” dočekalo povratak iz bolnice dečaka kojeg je udarila struja jačine 25.000 volti, dok je u „Gazeti” struja bila jačine – 220.000 volti!

Samo je „Pravda” objavila da Dragan Džajić, proslavljeni fudbaler i funkcioner Crvene zvezde – plače u ćeliji. I to je „Pravda” ponovila pet puta. Samo na prvoj strani dva puta. Sa dodatkom da „gleda u zid”. Iako u tekstovima o Džajiću ima kritike zbog ponašanja policije („sramno, ponižavajuće”...), iznošenje u javnost da plače – takođe je ponižavajuće i sramno, taman da je i istina. Davanje toj činjenici ili „činjenici” toliki značaj daje se na znanje da je Džajić ili kriv ili čovek koji nema snage da se u zatvoru drži dostojanstveno. Ili i jedno i drugo. Za razliku od jedne žene koja je u takvim uslovima bila duže od njega.

Ta žena, naravno, ne silazi sa naslovnih strana tabloida, rekao bih – nikada.

Naslovi na prvim stranama ovih dana: „Ceca utekla” i „Palma pravi Cecu od voska” („Kurir”) „Ceca zbrisala na Kipar” („Pres”), „Pali Džaja i Cvele. Ceca sledeća na spisku”; „Misterija zvana Ceca”; ,,Ceca pobegla u Nemačku” („Alo” 6, 7. i 11. februara), ,,Ceca sa Kipra: Nisam pobegla!”...

A „Pravda” piše:

„Javne ličnosti iz Srbije slažu se da je pokušaj organizovanja izložbe prištinskih umetnika u Beogradu, sa slikom albanskog teroriste Adema Jašarija kao glavnim eksponatom, bila smišljena provokacija koja nije imala veze sa savremenom umetnošću, već je za cilj imala dolivanje ulja na vatru u ionako komplikovanoj političkoj situaciji u Srbiji.”

Te javne ličnosti su glumica Lidija Vukićević, poslanik SRS-a, dr Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća Severnog Kosova, kao i novinarka Ljiljana Bulatović. Momir Lazić, „književnik i publicista” traži da prvi ljudi kulture u državi i glavnom gradu zbog najavljene izložbe u galeriji „Kontekst” – podnesu ostavke.

O istom pitanju Boris Dežulović, kolumnista dnevnika „Alo”, ima drugačije mišljenje, mada čitaoci ovog lista ne znaju sadržinu vesti koja je povod tome. Pa kaže:

„Kultura koja superiorno prebacuje Albancima kako u celoj svojoj historiji nemaju čestitog violinistu, danas s bakljama i vilama nasrće na izložbu kojom albanski umjetnici propituju nacionalne identitete i identitetske konflikte. Pripadnici ’Obraza’ tako bolje od bilo kojeg likovnog kritičara objašnjavaju tu izložbu (iz teksta se ne može saznati koja je to izložba, gde je, ko je organizovao... – prim S. S.) pokazujući koliko su ti identiteti ponekad baš (...) bolno glupi.

Adem Jašari prikazan je kao vorholovska pop ikona u prirodnoj veličini i klasična je kritika trivijalne popularizacije nasilja, ali kako da to shvate prazne glave koje služe samo za nošenje obraza?”

A završava ovako:

„...Džabe su njoj slavni violinisti – ti voštani mozgovi danas violinskim gudalom gude u gusle, pozivajući na nacionalno buđenje. Nagradno pitanje za njih glasi: ako za guđenje služe gudala, što služi za buđenje?”

Ni Jelena Tinska, lepa kolumnistkinja „Kurira”, ne upoznaje čitaoca sa osnovnom informacijom koju komentariše. Kao da razgovara sama sa sobom. Pominje „Orku” (Organizacija za zaštitu životinja) i „Arku” (Društvo za zaštitu životinja) , „Burazerovića”, ali ne kaže šta je, odnosno ko je ko. Pominje i Biljanu Srbljanović (dramsku spisateljicu), ali ne navodi ko je ona. Kao da čitalac mora to već da zna, kao i istoriju i suštinu problema.

Jelena Tinska u tekstu raspravlja sa Biljanom Srbljanović, jer joj je ova izbrisala komentar koji je Tinska poslala s namerom da se uključi u raspravu na Biljaninom blogu na B 92. A raspravljalo se, ako sam dobro shvatio, o životinjama. Jedna od razgovetnijih rečenica J. Tinske, upućena B. Srbljanović, koja bi mogla da nas uputi u čemu je problem, glasi: „S jedne strane, vi pokušavate da udomite ’kuce i mace’, dok, s druge, one krvave, koju vi krijete, zdravi, mladi psi i mačke umiru u Ovči u mukama, isključivo krivicom ’Orke’”.

Da li ste shvatili?