Sećanje na jutro koje je donelo slobodu

Niš – Ono malo živih logoraša odavno je prešlo osamdeset leta. I pored tereta godina koji je pritisnuo, po tradiciji, okupili su se na mestu odakle su 12. februara 1942. najhrabriji krenuli u slobodu. Bivši logoraši i njihovi potomci, kao i rodbina preminulih zatočenika, za nezaborav i juče su bili u logoru na Crvenom krstu u Nišu, iz kojeg je 105 hrabrih golorukih logoraša probilo lagerske žice i, u okršaju sa naoružanom stražom, izvršilo jedinstven i najhrabriji proboj na slobodu, prvi takav u porobljenoj Evropi.

U napad na nemačku stražu, na logorsku bodljikavu žicu, i preko zidina Crvenog krsta, krenulo je pred zoru 12. februara 1942. godine 147 zatočenika, ispričao je na komemorativnoj svečanosti preživeli logoraš Vladimir Jovanović:

– Naših 105 drugarica i drugova uspelo je da se probije iz logora i stigne na slobodu. Nažalost, 42 logoraša ubijena su prilikom bekstva. Oni koji su po ciči zimi, ledu i snegu, a mnogi od njih bili su i ranjeni, ostvarili san da se domognu slobode, preko Huma, Brenice, Cerja i Kameničkog visa, i pored jake i velike nemačke potere, stigli su do partizanskih odreda. O tom podvigu čulo se ubrzo potom u celoj Evropi.

Logor u Nišu bio je najzloglasniji na balkanskim i istočnoevropskim prostorima i u njemu se prema nama postupalo najbrutalnije, naglasio je Jovanović:

– Mučenja, batinanja i izgladnjivanja, često i do smrti, bila su svakodnevna pojava. I pored toga, nacistički komandanti i njihovi poslušnici nisu mogli da unište slobodarski duh mučenika i zatočenika.

Vladimir Jovanović je preživeo i logor na Crvenom krstu u Nišu, a potom i Mauthauzen, u koji je prebačen krajem 1943. godine. Juče se Vladimir ponovo sreo sa Milomirom Krstićem, Nadom Stanisavljević i Brankom Milenovićem, koji su takođe preživeli pakao zloglasnog niškog Crvenog krsta.

Kroz koncentracioni logor na niškom Crvenom krstu tokom Drugog svetskog rata prošlo je pedesetak hiljada zarobljenih Srba, Roma, Jevreja... Tačan broj streljanih nikada nije utvrđen. Pretpostavlja se da je u smrt poslato 10.000, možda čak i 12.000 logoraša. Streljani su na brdu Bubanj iznad Niša, ili na drugim mestima. Veliki broj zatočenika iz niškog logora deportovan je u Austriju i Nemačku, a mnogi se nikada otuda nisu vratili. Jedan deo logoraša iz Niša prebačen je odmah posle 12. februara 1942. na beogradsko Sajmište, neki su tamo i streljani.

Na godine strahote tokom Drugog svetskog rata, u ime grada, podsetio je gradonačelnik Niša Smiljko Kostić. Iz Muzeja logora upućena je, kao i svih godina do sada, poruka mira celom svetu. Da se stratišta nikada ne zaborave, ali i ne ponove.