Posle Sekulića nema jeftinijeg ulja

Dozvolu za bescarinski uvoz ulja čeka samo jedna firma i to za 500 od ukupno 15.000 tona, koliko je država dozvolila. Jedini kandidat koji bi tržište trebalo da snabde jeftinijim zejtinom je „Veleks sport”, a kako saznajemo u Ministarstvu finansija, ova kompanija čeka na dozvolu, jer još nije dostavila kompletnu dokumentaciju. Kompanija „Vestern stajl” Radoslava – Laleta Sekulića, direktora carine u vreme Slobodana Miloševića, koja je konkurisala za oko 10.000 tona, odustala je od posla još krajem januara. Kako rok za prijavljivanje ističe za oko mesec dana, tržište će, po svemu sudeći, ostati bez ulja po ceni od 95 dinara.

Naše tržište je dobro snabdeveno i cena domaćeg ulja kreće se od 109 do 125 dinara, u zavisnosti od trgovine. Odluka o bescarinskom uvozu je, da podsetimo, doneta pošto su se krajem decembra proizvođači ulja, zbog poskupljenja sirovine, odlučili na još jednu korekciju cene ove namirnice. Predlog za uvoz oko 15.000 tona ulja sačinila su ministarstva poljoprivrede i trgovine i on je upućen Ministarstvu finansija. Postavljeni su strogi kriterijumi i kada je reč o kvalitetu i pravnim licima koja mogu da obavljaju taj posao (jedan od uslova bio je da imaju obezbeđen plasman u maloprodaji kako ulje iz uvoza ne bi, na primer, završilo u proizvodnji), a planiran je jedan kontingent i dogovoreno da se količine uvezenog ulja iz Evropske unije na tržište puštaju po potrebi. Mesec i po dana kasnije krenule su i najave da ulje samo što nije stiglo, a potom tajac i šture informacije kako je sve u proceduri.

Da li je zaista reč o strogoj proceduri koja je dogovorena još onda kada je vlada na predlog dva ministarstva donela odluku o interventnom uvozu, ili su prilike na svetskom tržištu poremetile planove zainteresovanih, tek, interesovanja za ovaj posao nema. Govorilo se u javnosti i o tome da su se domaće uljare žestoko usprotivile interventnom uvozu, zbog opasnosti urušavanja domaće proizvodnje, ali i zbog činjenice da uvoz nikako ne bi snizio cene domaćeg ulja, jer se ne može, navodno, ići ispod ove proizvođačke cene. Domaći uljari su na najavu interventnog uvoza povukli i poslednji argument – kako je ulje iz Evropske unije znatno lošijeg kvaliteta. Sve to, ali i medijska prašina koja se podigla oko najjačeg kandidata – „Vestern stajla”, umirilo je glasne najave ministara. Umesto priče kako ćemo jeftinije ulje kupovati već „ovih dana”, nadležni sada ćute i lopticu prebacuju iz ministarstva u ministarstvo.

– Imamo najkvalitetnije ulje, to je činjenica, ali nema ni govora da su domaće uljare opstruisale ovaj interventni uvoz. Pre bi se reklo da su kandidati odustali, pošto ovaj posao, s obzirom na cenu ulja na svetskom tržištu više nije isplativ – kaže Olga Čurović, direktor Zajednice za industrijsko bilje.

Cena ulja na svetskom tržištu je sa 880 dolara po toni, koliko je bila u vreme kada se govorilo o interventnom uvozu, skočila na oko 1.500 dolara. Ipak, to je bio samo jedan od razloga zbog kojih je Lale Sekulić odustao od posla. U pismu koje je prosledio nadležnim ministarstvima 21. januara, vlasnik „Vestern stajla” je pomenuo i odugovlačenje sa dozvolama, pa i domaće proizvođače koji, po njemu, vode opšti rat u sprečavanju interventnog uvoza. Ako se tome doda i negativan publicitet koji je ova kompanija dobila, posle najave ko je zapravo kandidat za bescarinski uvoz ove namirnice, bilo je jasno da će se Sekulić povući iz ovog posla. Ne može se prevideti činjenica da posle Sekulića niko više nije imao želju za bescarinskim uvozom.

I kako proizvođači kažu da je domaće ulje među jeftinijim u regionu, a trgovci tvrde da su na ovu baš kao i na druge proizvode iz kategorije osnovnih životnih namirnica i marže simbolične, ostaje da kupujemo ono što nam se nudi. Za sada, bez konkurencije iz Evropske unije.