Tačka na pitanje statusa Sutorine

Sarajevo – Parlament BiH odbaciće inicijativu za poništavanje ugovora o granici između BiH i Crne Gore, najavio je ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak, naglašavajući da će na taj način biti stavljena tačka i na pitanje statusa Sutorine, koju taj ugovor tretira kao sastavni deo crnogorske teritorije.

„Nakon što Parlament BiH 13. maja odbaci inicijativu, očekujem da neće više biti nijednog razloga da ovo pitanje bude tema između BiH i Crne Gore”, izjavio je Crnadak za podgorički list „Dan”, izražavajući nadu da će se vrlo brzo na svoje pozicije vratiti i ambasadori dve zemlje, Đorđe Latinović u Podgoricu, a Milan Lukić u Sarajevo.

Crna Gora i BiH završile su razgraničenje u maju prošle godine, a u novembru su utvrdile i predlog ugovora o granici koji do danas nije potpisan jer je u međuvremenu grupa sarajevskih intelektualaca izašla sa tezom da je Sutorina kod Herceg Novog vlasništvo BiH i da ne može pripasti Crnogorcima. Tada su iz crnogorskih službenih krugova uzvratili porukom da je za njih razgraničenje između njihove zemlje i BiH „završeno pitanje koje oni  više neće otvarati”. Zbog novonastale situacije, crnogorski predsednik Filip Vujanović odgodio je slanje Milana Lakića za ambasadora Crne Gore u BiH.

Međutim, u Sarajevu je nastavljena započeta kampanja koju je dodatno intenzivirao predlog rezolucije o Sutorini poslanika SDP-a Denisa Bećirovića, koji je on uputio u parlamentarnu proceduru sa zahtevom da se potpisivanje ugovora o granici između BiH i Crne Gore zaustavi i proglasi „neprihvatljivim, neutemeljenim i štetnim”, te vrati na ponovno razmatranje. Istovremeno, sa različitih strana stizala su upozorenja stručnjaka, ali i pojedinih političara u BiH da je „Sutorina oduvek pripadala Crnoj Gori”, da je „nepotrebno i opasno” otvaranje pitanja njenog statusa jer bi to „moglo da poljulja dobre međudržavne odnose dve zemlje”.

Priča u tom stilu vođena je skoro pola godine, organizovana je čak i javna rasprava o Bećirovićevoj rezoluciji, na kojoj su, takođe, iznesena potpuno oprečna mišljenja. Jedni su tvrdili da je Sutorina „oduvek bila crnogorska”, dok su drugi pokušavali „argumentovano” da dokažu da su Crnogorci „nezakonito” prisvojili to naselje i njegovu okolinu, koja uključuje i izlaz na Jadransko more, ističući kako su spremni to braniti „i pred Međunarodnim sudom pravde”.

No, sve su prilike da je kampanja sarajevskih intelektualaca bila uzaludna i da će Bećirovićeva rezolucija završiti na nivou promašenog pokušaja, s obzirom na činjenicu da ju je pre nekoliko dana odbacila i Ustavno-pravna komisija Predstavničkog doma Parlamenta BiH sa preporukom tom domu da i on isto to učini na sednici koja bi trebalo da bude održana 13. maja.

Član te komisije, poslanik SNSD-a Lazar Prodanović ocenio je da je rasprava o teritoriji tuđe zemlje bila nepotrebno gubljenje vremena, te da je nanesena i šteta jer Crna Gora i BiH sada nemaju ambasadore u Sarajevu, odnosno Podgorici.

„Nemamo nikakvu mogućnost za međunarodnu arbitražu jer u vreme međunarodnog priznanja BiH Sutorina nije bila deo BiH”, rekao je on i upozorio da bi prihvatanje rezolucije o Sutorini otvorilo pitanje granice BiH u celini.

I Damir Arnaut iz Saveza za bolju budućnost smatra da su otvaranjem pitanja o Sutorini stvoreni nepotrebni problemi po interese BiH. „Osim što BiH i Crna Gora nemaju ambasadore, poslata je vrlo negativna poruka o BiH”, rekao je on, napominjući da je „bilo nepotrebno da se o ovome raspravlja u Parlamentu BiH”, jer je to pitanje koje je određeno Ustavom i posebnim zakonima.