Škotski pingpong na britanskim izborima

Škotska i buduća zbivanja oko njene nezavisnosti biće u centru kombinatorike posle današnjih izbora za britanski parlament. Dok ankete pokazuju da laburisti i torijevci na nivou Velike Britanije vode „mrtvu trku”, Nacionalna partija (SNP), koja je predvodila kampanju za otcepljenje Škotske, na svom terenu će po broju glasova daleko nadmašiti obe tradicionalne stranke.

Pobeda bi škotskim separatistima mogla da donese pedeset mesta u britanskom parlamentu, pa bi takva partija bila vrlo privlačna za stvaranje koalicija da nije opredeljena za odvajanje od Velike Britanije. Ovako, laburisti i konzervativci jedni drugima prebacuju škotske loptice, pogotovo što su i jedni i drugi svesni da će prvi put posle više decenija britanski parlament i vlada ličiti na Evropu. Ni Konzervativna ni opoziciona Laburistička partija ne mogu da osvoje većinu, te će morati da prave koaliciju, najverovatnije sa više partija. Ali Laburistička partija izbegavaće da uđe u zvanično partnerstvo sa Škotskom nacionalnom partijom. To je juče potvrdio i čelnik laburista Ed Miliband, osvrćući se na upozorenja aktuelnog premijera Dejvida Kamerona da bi laburistička manjinska vlada uz podršku Škota bila „nelegitimna”. Ona bi velikodušno slala novac skupljen od svih poreskih obveznika u Škotsku, što bi oštetilo Engleze. Ili, kako to jasno kažu torijevci, engleskim novcem punili bi se škotski džepovi.

Ukoliko pak Dejvid Kameron uspe da obezbedi drugi mandat, on bi 2017. morao da održi svoje obećanje i raspiše referendum o ostanku Velike Britanije u Evropskoj uniji. Ako bi se većina tada izjasnila za izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz evropske familije, proevropska Škotska bi imala razloga za raspisivanje novog referenduma o otcepljenju. Na njemu bi Škoti, kako se proračunava, glasali za otcepljenje od Velike Britanije i ostanak unutar Evropske unije.

Britanci danas izlaze na izbore čiji će se ishod znati tek u „drugom poluvremenu”, kada se bude odlučilo ko će uspeti da sastavi vladu.

Zavisno od partnera, buduća vlada na dnevni red bi mogla da stavi odustajanje od nuklearnog oružja, izlazak iz EU, čak i otcepljenje Škotske. A da li bi Velika Britanija mogla da ostane stalna članica Saveta bezbednosti UN ili članica NATO-a ukoliko postane krnja, pitanje je koje postavlja i Bi-Bi-Si u jučerašnjoj analizi.

Izbori bi mogli da promene i okruženje za investicije i da ugroze prestiž Londona kao globalnog finansijskog centra. Laburisti obećavaju da će povećati porez na luksuzne londonske palate i prihode stranih tajkuna sa sedištem u Britaniji. Dejvid Kameron je svojevremeno prostirao crveni tepih francuskim bogatašima koji su pred takvom pretnjom socijalističke vlade emigrirali u London.

Iz svih tih nejasnoća proizlazi i činjenica da je dan pred izbore u Velikoj Britaniji svaki peti stanovnik još neodlučan i ne zna kome da poveri glas. Ed Miliband navodi da će laburisti staviti narod na prvo mesto, vođa liberalnih demokrata Nik Kleg, partije koja je bila u dosadašnjoj koalicionoj vladi sa Kameronovim konzervativcima, obećava „stabilnost i pristojnost”, dok Dejvid Kameron tvrdi da još toga ima da se uradi kako bi se ojačala Velika Britanija.

Premijer plaši Britance da će laburisti stupiti u savez sa Škotskom nacionalnom partijom, dok Miliband obećava da neće trgovati sa škotskim nacionalistima. Za laburiste i konzervativce najugledniji koalicioni partner su liberalne demokrate, čiji se lider ne izjašnjava ko mu je miliji. Nik Kleg je rekao da će razgovarati sa partijom koja bude danas osvojila najviše mesta. Bilo da „pobede” konzervativci ili laburisti, Partiji liberalnih demokrata osigurano je važno mesto u vladi.

Ujedinjeno Kraljevstvo je poslednji put bilo u sličnoj situaciji pre 41 godinu, kada je u roku od sedam meseci dvaput imalo parlamentarne izbore. Tada su pobedili laburisti.

-----------------------------------------------------

Zašto četvrtkom

U Velikoj Britaniji se od 1935. glasa četvrtkom, ali je tek 2011. to postao zakon. Neki veruju da je glasanje četvrtkom postalo tradicija jer je četvrtak u mnogim mestima pazarni dan, dok drugi tvrde da je takva praksa uvedena kako bi vikendom Britanci mogli nesmetano da idu na piknik. Petak nije pogodan za izbore zato što se tada isplaćuju nadnice, pa mnogi zaglave u krčmi. A četvrtak je zgodan i zbog toga što preko vikenda može da se sastavi vlada i da se sa novim rukovodstvom krene u iduću radnu nedelju.