Grčka otplatila prvu majsku kamatu MMF-u

Od našeg dopisnika

Atina – I pored svih sumnji, Grčka je MMF-u uplatila 200 miliona evra duga. Reč je o prvoj kamati jer već 12. maja dospeva na doplatu još 750 miliona evra, koje će, prema informacijama iz vlade, Atina takođe najverovatnije uspeti da plati na vreme.

Naime, na osnovu dekreta kojim se od državnih entiteta zahteva da sve svoje rezerve prebace na račun Centralne grčke banke, očekuje se da bi državna kasa mogla da se popuni sa 2,5 milijardi evra. Iako je u teškoj finansijskoj situaciji, o čemu svedoči i ova zahvatanje u poslednje rezerve, Grčka na ovaj način pokazuje da želi da ispunjava svoje obaveze prema poveriocima u nadi da će i druga strana ispuniti svoj deo obećanja i osloboditi zaostali kredit od 7,2 milijarde evra.

Međutim, zvanična Atina je u svom saopštenju optužila EU i MMF da svojim neslaganjima koče i podrivaju pregovore sa Grčkom i da je u takvoj situaciji nemoguć kompromis, koji je zemlji preko potreban. Naime, zvanična Atina smatra da nema napretka u pregovorima o usvajanju paketa grčkih reformi, koji je uslov za oslobađanje kredita, zato što svaka strana, i EU i MMF, ima pretenzije koje jedna drugoj protivureče, čime se grčki pregovarački tim stavlja u nemoguć položaj. U saopštenju sa navodi da MMF koči paket reformi zato što traži od grčke vlade ustupke u sferi penzionog i radnog zakonodavstva, zanemarujući pri tom pitanje visine primarnog suficita. Sa druge strane, Evropska komisija insistira na primarnom suficitu, ostavljajući trenutno po strani pitanje smanjenja penzija i plata i novog talasa otpuštanja u javnom sektoru. U takvim uslovima, kada institucije ne mogu između sebe da se dogovore, Ciprasova vlada smatra da je sporazum Grčke sa poveriocima teško ostvariv.

U nezvaničnim reakcijama Brisela insistira se na činjenici da institucije sarađuju i vode usaglašenu politiku kada su u pitanju grčka dužnička kriza i njeno rešavanje. Izvori u Briselu poručuju da EU, MMF i Evropska centralna banka tesno sarađuju u pokušaju da se postigne postigne sporazum sa Grčkom i izražavaju nadu da će biti učinjen određeni napredak do novog sastanka Evrogrupe 11. maja.

Istovremeno, MMF ne isključuje mogućnost da će Grčkoj biti neophodno dodatno finansiranje, novi otpis duga, kako bi se grčki dug učinio održivim, ali negira da se za takvu opciju zalagao na poslednjem sastanku Evrogrupe u Rigi, koji se završio fijaskom za Grčku i ministra finansija Janisa Varufakisa.

Međutim, male su šanse da se proces pregovaranja uspešno završi do samita Evrogrupe narednog ponedeljka. Predsednik Evrogrupe Tomas Vizer je uveren u uspeh, ako ne odmah, svakako „pre realne krize ili bankrota”. Po njegovim rečima, činjenica da „sva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju želju Grka da ostanu u evrozoni grčke političare obavezuje da učine sve kako bi zaključili sporazum sa kreditorima”.

Vizer smatra da bi eventualni izlazak Grčke iz evrozone bio ravan katastrofi i podvlači da se, za razliku od pre tri godine, monetarna unija dobro pripremila, ali da bi takav tok stvari imao negativne efekte.

Ministar finansija Janis Varufakis, koji je u diplomatskoj misiji po evropskim metropolama u poslednjem pokušaju da pred briselski sastanak Atina dobije političku i finansijsku podršku, i sam izjavljuje da ne očekuje dogovor, ali da će svaki pozitivan rezultat biti, na duge staze, uspeh u pregovorima. Varufakisa očekuju razgovori u Rimu i Madridu, dok je misija potpredsednika grčke vlade Janisa Dragasakisa u susretu sa predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem, sudeći po izjavama Atine, prošla prilično hladno.

Atina sa nadom, ali i strepnjom očekuje odluku Evropske centralne banke o zaoštravanju ili olakšanju uslova pristupa grčkih banaka gotovom novcu preko mehanizma ECB za hitno finansiranje likvidnosti.