Crveni trg ostao bez konkurencije

Barak Obama, Fransoa Oland i Angela Merkel neće danas stajati na Crvenom trgu pored Vladimira Putina, ali ih nije bilo ni u Kijevu i Gdanjsku, gde se u protekla dva dana takođe obeležavala 70. godišnjica završetka Drugog svetskog rata. Prvobitno planirane kao ozbiljna alternativa ruskoj vojnoj paradi, na kojoj bi se pojavili važni svetski lideri, manifestacije u Ukrajini i Poljskoj u poslednjem trenutku su sa svetskog formata svedene na nacionalne skupove. Ban Ki Mun je juče bio jedini lider svetskog formata koji je prisustvovao svečanoj sednici ukrajinskog parlamenta, a Kijev je Ivici Dačiću, kao i drugim visokim stranim gostima, tek dan uoči proslave objasnio „promenu formata” zbog koje su pozivi povučeni.

Tako je moskovska Parada pobede jedina proslava 70. godišnjice pobede nad fašizmom kojoj će prisustvovati predsednici nekih od vodećih država sveta, poput Kine i Indije, ali i generalni sekretar UN.

Ni jučerašnji dan nije prošao bez ruskih packi Kijevu. Tako je predsednik Rusije građanima Ukrajine čestitao 70. godišnjicu sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, ne spomenuvši nijednom rečju vlast u Kijevu. Putin je uputio čestitke i narodu Gruzije, ali ni njihovu vlast nije udostojio pomena. „Velika pobeda bila je zajedničko, neprocenjivo dostignuće vašeg naroda, s kojim smo se borili rame uz rame protiv okrutnog neprijatelja i spasili svet od nacizma”, naveo je Putin u saopštenju upućenom građanima bivših sovjetskih republika. Bivši sovjetski predsednik Mihail Gorbačov je verovatno u pravu kada kaže da je nemačka kancelarka Angela Merkel pod jakim pritiskom Vašingtona odbila da 9. maja dođe u Moskvu. Ali, on zadovoljno konstatuje i da će nemačka kancelarka ipak stići u Moskvu 10. maja, jer „nije mogla da ne oda poštu sovjetskom narodu u borbi protiv fašizma”. „Njena pozicija je dobro poznata – ona je antifašista”, ocenio je Gorbačov.

Merkelova je ranije izjavila da je, bez obzira na „duboka razilaženja, pa i o Ukrajini”, za nju veoma važno da zajedno sa ruskim predsednikom položi venac na grob neznanom junaku, kako bi odala poštu milionima poginulih u Drugom svetskom ratu.

Međutim, bez obzira na rusku i američku hladnoratovsku retoriku, razloge za odustajanje od velikih parada u Ukrajini i Poljskoj izgleda ipak treba tražiti u smirivanju strasti između ove dve sile. Prema pisanju izveštača „Njujork tajmsa” iz Gdanjska, ceremonija kojom je Poljska nameravala da obeleži kraj Drugog svetskog rata trebalo je da bude svojevrstan prekor predsedniku Putinu zbog planirane „vojne ekstravagancije u Moskvi”. U januaru su savetnici poljskog predsednika uveravali novinare da su događaji u ovoj srednjovekovnoj baltičkoj luci, gde je počeo rat, osmišljeni da bi evropskim liderima „dali izgovor da ne idu u Moskvu”.

Sam Bronislav Komorovski je paradu u Moskvi opisivao kao „demonstraciju sile” koja ilustruje globalnu nestabilnost. Šef diplomatije Gžegož Šetina je čak izneo i neverovatan argument da kraj Drugog svetskog rata ne bi trebalo da se proslavlja u Rusiji jer je ona bila potpisnica pakta Molotov–Ribentrop. A onda su iz Poljske odjednom počeli da stižu neki potpuno novi tonovi. Šetina sada poručuje da „moramo da se distanciramo od ideje rivalstva, jer ona ne služi politici”, te da se sa Rusijom ne treba „takmičiti u istoriji”.

„Njujork tajms” ocenjuje da je promenjena klima posledica toga što borbe u istočnoj Ukrajini prestaju, a ekonomske nevolje Rusije se produbljuju, što je „umanjilo apetite Evrope i Vašingtona”.

Rusija i NATO ovih dana obnavljaju i vojne kontakte prekinute zbog ukrajinske krize. Zvaničnici NATO-a kažu da su to samo izmene interne procedure, ali nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer to smatra veoma pozitivnim.

„Drago mi je što smo, nakon stanja kakvo je bilo prošle godine, sada u procesu ponovnog uspostavljanja informisanosti”, rekao je Nemac na konferenciji za novinare s ruskim kolegom Sergejem Lavrovom u Volgogradu, gde je položio vence na spomenik sovjetskim vojnicima  poginulim u bici za Staljingrad.