Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rehabilitovan Draža Mihailović

Sudsko veće Višeg suda u Beogradu juče je saopštilo odluku o rehabilitaciji komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba – Draže Mihailovića. Odlukom suda, on se smatra neosuđivanim i vraćena su mu sva građanska prava koja su mu oduzeta u političko-ideološkom postupku koji je protiv njega i drugih optuženih, vođen 1946. godine. Obrazlažući odluku, koja je propraćena snažnim aplauzom u sudnici broj jedan beogradske Palate pravde, predsednik veća Aleksandar Trešnjev je naveo činjenice na osnovu kojih je doneta odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića.

– U ovom postupku nesumnjivo smo utvrdili da je Mihailović uhapšen 13. marta 1946. godine i da mu je pravo da izabere branioca dopušteno 21. maja iste godine. Optužnica je podignuta 25. maja za ukupno 24 osobe. Dostavljena je braniocima 13. jula 1946. godine, glavni pretres bio je zakazan za 10. jun, a zaključen je 11. jula iste godine. Presuda Dragoljubu Mihailoviću, kojom ga je Vojno veće Vrhovnog suda ondašnje Jugoslavije osudilo na smrt, objavljena je 15. jula 1946. godine. Oglašen je krivim za izdaju i ratni zločin i organizovanje bandi u cilju obaranja postojećeg državnog režima. Uz smrtnu presudu, Mihailoviću je izrečen i gubitak političkih i pojedinih građanskih prava, kao i konfiskacija celokupne imovine. Molba za njegovo pomilovanje odbijena je 16. jula 1946. godine, a streljan je 17. jula – rekao je sudija Trešnjev. 

Predsednik veća je naveo i da Zakon o rehabilitaciji koji je donet 17. aprila 2006. godine, po kojem se sudilo u ovom postupku, u članu jedan, između ostalog predviđa da se ovim zahtevom organizuje rehabilitacija osoba koje su sudskom odlukom iz političkih i ideoloških razloga lišene života ili nekih drugih prava.

– Želim da naglasim da predmet ovog postupka nije bila rehabilitacija Ravnogorskog pokreta, niti pokreta Jugoslovenske vojske u otadžbini. To je već delimično učinjeno donošenjem Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica i Uredbom o načinu ostvarivanja prava Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta, u oblasti invalidskih i boračkih zaštita. Predmet je bila zakonitost sprovedenog procesa protiv Dragoljuba Mihailovića. Mi smo u toku ovog vanparničnog postupka izveli mnogobrojne dokaze koji su bili važni za utvrđivanje činjenica bitnih za donošenje naše odluke – rekao je predsednik veća, a potom nabrojao činjenice koje su utvrđene tokom postupka.

Proces koji je vođen protiv Dragoljuba Mihailovića, prema rečima sudije, nije bio sproveden uz poštovanje svih prava okrivljenog, kako po standardima današnjeg prava, tako i ondašnjeg. Branioci su tokom celog sudskog postupka, samo pet puta uspeli da razgovaraju sa optuženim i to svaki put uz prisustvo organa vlasti. To, naglasio je sudija Trešnjev, jasno govori do koje je mere sud ometao odbranu Dragoljuba Mihailovića.

 

I pored toga što nema zapisnika iz istrage, može se zaključiti da je ona vođena. Mihailoviću nije data mogućnost da pre podizanja optužnice uzme branioca. To mu je dopušteno tek 21. maja 1946. godine, četiri dana pre podizanja optužnice, što pokazuje da je bio onemogućen da se delotvorno brani u fazi istrage, uz stručnu pomoć odbrane.

Uskraćeno mu je i pravo da pre glavnog pretresa ostvari uvid u većinu dokaza, uključujući i njegovu zaplenjenu arhivu zbog čega mu je, takođe, onemogućeno pripremanje odbrane. Tadašnja vlast nije dozvolila braniocima da prikupe određene dokaze, uključujući i činjenice koje se odnose na saslušanje svedoka koji su bili u inostranstvu i koji su želeli da dođu i svedoče u korist odbrane Dragoljuba Mihailovića. Osim toga u toku postupka su korišćeni i falsifikovani dokazi – obrazložio je predsednik veća.

On je rekao da su kao dokazi korišćena i tri pisma koje je navodno sačinio Dragoljub Mihailović od kojih su dva poslata zagrebačkom nadbiskupu Alojzu Stepincu i hrvatskom poglavniku Paveliću. Treće je, naredba koju je Mihailović navodno izdao svojim komandantima u Crnoj Gori datirana 20. decembra 1941. godine.

– Istoričari u ovom postupku izjasnili su se da je tokom naknadne istoriografske obrade jasno utvrđeno da je reč o falsifikatima. Upravo u pogledu ovih dokaza, odbrana je stavila primedbu da joj oni nisu bili dostupni, na šta su sud i tužilac odgovorili da to i nije moguće, da bi nakon toga tužilac izjavio da je to nebitno jer je cilj postupka utvrđivanje materijalne istine – rekao je obrazlažući odluku sudija Trešnjev.

(Foto Tanjug)

Treba imati u vidu, naveo je sudija, i da je advokat Đonović skrenuo pažnju već 15. juna da su zaplenjeni blanko papiri sa potpisom generala Mihailovića i pečatom Jugoslovenske vojske u otadžbini. Dva papira se danas nalaze u Vojnom muzeju. Jedan od njih imao je i Vladimir Bakarić i dao ga je Vladimiru Dedijeru za objavljivanje njegovog dnevnika.

– Odbrani nije dopušteno čak ni da predloži dokaze da je glava Dragoljuba Mihailovića bila ucenjena od Nemaca, prvi put 1941., a potom 1943. godine na 100.000 rajh maraka u zlatu. Sama atmosfera suđenja, kako to proizilazi iz stenografskih zapisnika, nije bila uobičajena. Publika je često glasno govorila što je za posledicu imalo da predsednik veća opominje na mir u sudnici. Optuženi su tokom izlaganja često bili prekidani od tužilaštva ili publike, što je sve imalo za posledicu da se nije moglo govoriti o regularnim uslovima za suđenje. Dragoljubu Mihailoviću nije sudio nezavisan i nepristrastan sud, već su članovi veća bili visoki oficiri Narodnooslobodilačke vojske – jedan pukovnik i dva potpukovnika. Oni su bili ne samo njegovi politički protivnici, nego i učesnici četvorogodišnjih oružanih borbi protiv Jugoslovenske vojske u otadžbini na čijem je čelu bio upravo Mihailović – kazao je sudija Trešnjev.

Samom Mihailoviću je tokom čitavog postupka, kako je rečeno tokom obrazlaganja odluke o rehabilitaciji, davan alkohol od četvrt litre rakije dnevno da bi se to završilo sa litar i četvrt jer se navikao, svedočio je onda Slobodan Borisavljević.

Dragoljub Mihailović sa američkim pilotima u Pranjanima 1944. godine, 
uoči njihove evakuacije savezničkim avionima

– I pored toga što ne postoje kompletni spisi predmeta Dragoljuba Mihailovića, iz onoga što je sačuvano može da se zaključi da su optužnica i dokazi iz istrage imali 2.155 strana. Samo čitanje optužnice u sudnici trajalo je čitav dan. Priložen je i spisak od 702 dokaza i izjave 42 svedoka. Tužilaštvo je tokom postupka predložilo još 25 svedoka. Sve ovo govori da je pripremanje odbrane Dragoljuba Mihailovića zahtevalo mnogo duži vremenski period od osam dana, koliko je dato na raspolaganje braniocima. Ne treba gubiti iz vida da je reč o izuzetno složenom predmetu gde su optužene 24 osobe za više teških krivičnih dela, pri čemu je izrečeno 11 smrtnih kazni, a ostali su osuđeni na dugotrajne zatvorske kazne – rečeno je juče u sudnici.

Zato, naglasio je sudija, ne možemo da kažemo da se suđenje koje je trajalo mesec dana, odnosno 29 sudećih dana, odvijalo u razumnom periodu. Najpre bi se moglo govoriti o postupku koji je samo formalno sproveden, uz izuzetnu žurbu da se što pre okonča.

Prema sudijinim rečima, pored toga što Dragoljub Mihailović nije imao fer postupak, proces protiv njega bio je i politički i ideološki obojen što jasno proizilazi iz činjenice da su se predstavnici izvršne vlasti mešali u sam tok postupka, a neretko i učestvovali u donošenju ključnih odluka.

Spomenik Dragoljubu Mihailoviću u Ivanjici (Foto Dobrivoje Urošević)

– Politbiro Komunističke partije Jugoslavije je, kao najviše partijsko telo, raspravljalo o tome da li suđenje treba da bude javno ili tajno. U spisima predmeta je i izvod iz knjige Josipa Hrnčevića, koji je u vreme suđenja Dragoljubu Mihailoviću bio savezni javni tužilac. U toj knjizi, on navodi da je istraga o svim važnim delima bila u rukama Udbe, a da im je stvarni šef bio Aleksandar Ranković, organizacioni sekretar CK KPJ i ministar unutrašnjih poslova. I pored toga što su tužilaštvu, po Ustavu i zakonu data velika ovlašćenja, ono se nije u političkom i javnom životu moglo ponašati kao neki suveren. Ono je bilo pod kapom partije i vlade. On dalje piše i da je na poziv Đilasa došao u njegov stan radi razmatranja koncepta optužnice protiv Mihailovića što ilustruje odsustvo svake samostalnosti saveznog javnog tužioca – naveo je sudija.

Kako je dalje rekao, u arhivu CK KPJ pronađeno je 14 pisama razmenjenih između Aleksandra Rankovića i Josipa Broza Tita, koji su u ovoj fazi pripremanja postupka bili u Moskvi, i Kardelja i Đilasa, koji su ostali u Beogradu. U osam pisama, ova korespondencija bavi se organizacijom suđenja Mihailoviću. Ta prepiska pokazuje da su najviši predstavnici KP odlučivali kako o pretresnim pitanjima iz sudske nadležnosti, tako i o tome šta će se raditi tokom suđenja.

– Tako na primer, Đilas obaveštava Rankovića da su u optužnicu uneti najvažnije političke korekture, te da je Ranković naredio da se optužnica mora predati do 2. juna, a da se postupak udesi za 10. jun. Upravo u skladu sa ovim naređenjem, optužnica je predata 3. juna braniocima, a suđenje je zakazano za 10. jun – završio je sudija.

Pisani otpravak rešenja o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića biće urađen u zakonom predviđenom roku i dostavljen strankama u postupku.

Miroslava Derikonjić

 

Foto Beta

---------------------------------

Dačić: Odluka o rehabilitaciji Mihailovića sramna i vodi novim podelama

BEOGRAD – Potpredsednik srpske vlade i šef diplomatije Ivica Dačić saopštio je danas da odluka Višeg suda u Beogradu o rehabilitaciji Draže Mihajlovića, koja je objavljena upravo u danima kada čitav svet slavi 70 godina veličanstvene pobede nad fašizmom, ne predstavlja korak ka pomirenju niti ka istini, već, naprotiv, samo produbljuje podele.

Viši sud u Beogradu trebalo bi podsetiti da su, pre 70 godina, 14. maja 1945, na isti dan kada je on doneo sramnu odluku o rehabilitaciji, engleski vojnici u Italiji i Austriji zarobili gotovo 30.000 ustaša i četnika i predali ih jugoslovenskim partizanima.

Samo taj podatak jasno govori o tome ko su bili saveznici, a ko neprijatelji, maja 1945, ističe se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.

Viši sud u Beogradu trebalo bi podsetiti i na govor kralja Petra II Karađorđevića preko Radio Londona od 12. septembra 1944. u kojem je pozvao „sve Srbe, Hrvate i Slovence da se ujedine i pristupite velikoj Narodnooslobodilačkoj vojsci pod maršalom Titom” istakavši da „ svi oni, koji se oslanjaju na neprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budućnosti, i koji se ne bi odazvali ovom pozivu, neće uspeti da se oslobode izdajničkog žiga, ni pred narodom, ni pred istorijom”, dodaje se u saopštenju.

Uz ocenu da se svet danas „suočava sa pokušajem revizije istorije i relativizacije pobeda i poraza, zločina i kazni” Dačić je u saopštenju dodao da „nikakva odluka bilo kog suda ne može izbrisati i poništiti istoriju” i da „Srbija, kao žrtva takvih pokušaja na međunarodnom planu, ima obavezu da se bori i protiv revizije istorije i relativizacije istorijskih činjenica i u samoj Srbiji”.

Patrijarh: Epilog rehabilitacije Mihilovića - pomirenje srpkog naroda

BEOGRAD – Patrijarh srpski Irinej izjavio je da bi želeo da epilog rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića bude ujedno i pomirenje srpskog naroda i da više ne bude ideoloških podela na partizane i četnike.

„Ja bih želeo da epilog rehabilitacije Mihailovića bude ujedno i pomirenje srpskog naroda. I verujem da će tako biti”, rekao je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) za „Nedeljnik” od četvrtka, pre odluke suda o rehabilitaciji.

Upitan da li to znači da SPC zapravo podržava rehabilitaciju četničkog vođe, patrijarh je kazao da „SPC podržava samo istinu”.

„Istina je najlekovitija za sve nas. I za narod i za crkvu. I za našu prošlost i za našu sadašnjost i za našu budućnost”, dodao je patrijarh Irinej.

Govoreći o značaju rehabilitacije Mihailovića, patrijarh je naglasio: „Istina je spora, ali dostižna”.

„Vreme je da istoriju prepustimo istoričarima, a da srpski narod prestane da se deli samo na osnovu toga ko je nekad kojim putem pošao”, kazao je patrijarh Irinej.

SUBNOR: Pravno neodrživo prekrajanje istine i istorije

BEOGRAD –  SUBNOR Srbije danas je oštro kritikova sudsku rehabilitacij četnikog komandata Dragoljuba Draže Mihailovića istakavši da to predstavlja prekrajanje istine i „sipanje soli na svežu ranu''.

To udruženje, koje okuplja pretežno članove partizanskih jedinica i njihovih potomaka smatra i da je rehabilitacija Mihailovića pravno neutemeljena i zato neodrživa.

SUBNOR navodi i da je sa zaprepašćenjem primio sudsku odluku o rehabilitaciji i da je „potezom sudskog pera drastično prekrojena istina”.

„U isto vreme, izbrisan je istorijski neporeciv doprinos Srbije u slamanju fašizma i nenadmašna pobeda antihitlerovske koalicije čiji su dostojan saborac bile jedinice narodne partizanske vojske”, navodi se u saopštenju.

Naglašava se i da „rehabilitacija čelnika grupacije koja je od 1941. izbegavajući i, po pravilu, sarađujući sa okupatorskom soldateskom, palila čitava sela, silovala, pljačkala, kamom ubijala čak i dečicu u kolevci,... predstavlja i novu odmazdu nad stotinama hiljada žrtava i njihovih potomaka”.

„Rehabilitacija je posipanje soli na uvek svežu ranu, prst u oko sadašnjim susedima, ali i čitavom antifašističkom svetu koji sa poštovanjem gleda na naš narod i neporecivo slavno mesto isključivo partizanskih boraca u istoriji čovečanstva”, tvrdi SUBNOR.

Pada li nekome u svetu i pomisao da rehabilituje kolaborante, da li to čine Francuzi sa maršalom Petenom, Norvežani sa premijerom Kvislingom..., navodi se u saopštenju.

„Opasan, neshvatljiv presedan pravi se u ovoj nama jedinoj otadžbini”, smatra SUBNOR i ističe da se time seje bez razloga i potrebe seme razdora.

Navodi se i da se time ukazuje slobodarskoj međunarodnoj zajednici da je Balkan područje u kojem se, po nečijoj volji i nalogu, bez dokaza mogu prekrajati istorija i istina.

----------------------------------

Šešelj: Rehabilitacija jedina moguća odluka

BEOGRAD – Lider SRS Vojislav Šešelj smatra da je odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Mihailovića jedina koju je sud mogao da donese, a ovaj dan, kaže, zaslužuje da zbog toga bude proglašen „danom sveopšteg srpskog pomirenja”.

Istoriju Drugog svetskog rata treba prepustiti istoričarima, a da mi potomci četnika, partizana... gradimo zajedno srpsku budućnost, rekao je Šešelj novinarima ispred Palate pravde navodeći da je Mihailović je srpski junak koji se hrabro borio u Drugom svetskom ratu a zatim bio nevina žrtva komunističkog režima.

On je dodao da takva odluka suda ne treba da označi prestanak kritike komunističkog režima posle Drugog svetskog rata.

-----------------------------------------

Omerović: Skandalozna i sramotna odluka o rehabilitaciji

BEOGRAD– Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava Meho Omerović smatra da je današnja odluka suda o rehabilitaciji Draže Mihailovića, skandalozna i sramotna odluka koja Srbiju stavlja na poraženu stranu u Drugom svetskom ratu i koja će zategnuti odnose sa državama regiona.

Omerović je u izjavi dostavljenoj medijima ocenio da ta odluka „vređa istinske borce protiv fašizma i ogromne žrtve” i da predstavlja reviziju istorije.

„Cinizam je što sudija kaže da nije utvrđivana činjenica da li je on ratni zločinac ili ne. Može sud vratiti Mihailoviću građanska prava…, ali nema tog suda koji može vratiti točak istorije, a u istoriji će Draža ostati tamo gde je od početka Drugog svetskog rata i bio - na strani Hitlera i saradnik okupatora”, tvrdi Omerović.

Prema njegovom mišljenju, u godini kada se obeležava 70. godina od pobede nad fašizmom, navedenom odlukom Srbija se odrekla svoje slavne antifašističke prošlosti.

Odluka suda, smatra Omerović, pokazuje i „odnos prema jedinom i stvarnom antifašističkom pokretu koji je Srbija imala - Titovim partizanima i mržnju prema komunistima”.

Antikomunizam, dodao je, nikada nije bio, niti će biti antifašizam.

------------------------------------------------------ 

Mihailovićevi naslednici mogu da traže konfiskovanu imovinu

BEOGRAD – Odluka o rehabilitaciji Dragoljuba Draže Mihailovića znači da se on više ne smatra osuđenim i da mu se vraćaju sva građanska prava koja su mu bila oduzeta poništenom presudom Vrhovnog suda FNRJ ukazao je jedan od punomoćnika predlagača rehabilitacije advokat Zoran Živanović.

On je u izjavi novinarima rekao da se to odnosi i na konfiskovanu imovinu, tako da sada Mihailovićevi naslednici mogu da traže povraćaj imovine koja mu je oduzeta.

Živanović je istakao da je zadovoljan odlukom suda, kojom je usvojen zahtev predlagača, napominjući da je jedino takva odluka i mogla da bude doneta, s obzirom na sve ukazane činjenice i dokaze.

-----------------------------------------

Drašković: Rehabilitacija Mihailovića - rehabilitacija Srbije

BEOGRAD – Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Drašković izjavio je danas da ukidanje presude komandantu četničkog pokreta u Drugom svetskom ratu, generalu Dragoljubu Mihailoviću, od 15. jula 1946. ne znači samo rehabilitaciju ratnog komandanta prve antinacističke gerile u Evropi nego je to i rehabilitacija njegove vojske i čitave Srbije.

Drašković je u pisanoj izjavi naveo da je odlukom o rehabilitaciji skinuta anatema sa Srbije da je, podržavajući vođu antiokupatorskog pokreta otpora i ministra vojnog izbegličke jugoslovenske vlade u Londonu, bila na strani Hitlerovog Trećeg rajha.

On je rekao da SPO izražava poštovanje sudijama koje su, posle sedam decenija, stavile pečat pravde na istorijsku istinu o Mihailoviću i odaje priznanje i stotinama hiljada ljudi u Srbiji koji su pune dve i po decenije podržavali političku borbu za rehabilitaciju Ravnogorskog pokreta i njegovog komandanta.

„Istok i Zapad, boljševička diktatura i zapadna demokratija, sudarili su se na montiranom komunističkom suđenju srpskom i jugoslovenskom generalu. Zbog toga je Mihailović ubijen i zbog toga ubice, i danas, kriju njegov grob”, naveo je Drašković.

Lider SPO-a je kazao da je pred tom strankom, koja je i sama „žrtva još nedemontiranog komunističkog nasleđa i službi bezbednosti u Srbiji”, obaveza da se bori protiv novog ubistva generala Mihailovića.

„A mrtvog ga, na žalost, ubijaju i sramote mnogi njegovi tobožnji sledbenici. Njega, koga su komunisti ubili zbog programskog cilja o Srbiji na Zapadu, oni ističu kao njihovu antizapadnu i antievropsku zastavu. Mrtvom generalu nameću ideologiju koja ga je ubila pre sedam decenija”, rekao je Drašković.

---------------------------------------------- 

Princ Aleksandar: Ključno za nacionalno pomirenje

BEOGRAD – Princ Aleksandar Karađorđević danas je pozdravio sudsku rehabilitaciju generala Dragoljuba Draže Mihailovića istakvsi da je to ključno i za nacionalno pomirenje

On je istakao da je time konačno ispravljena jedna od najvećih istorijskih nepravdi nepomenuvši da „to nije bila samo nepravda prema jednom rodoljubivom čoveku, vecj je bila nepravda prema našoj zemlji i narodu"

Karađorđević je istakao da je zato danas „veliki i pozitivan dan za Srbiju i naš narod” naglasiv ši i da je ta presuda „od ključnog značaja za nacionalno pomirenje"

„Moramo učiniti sve, da razlike koje i danas postoje među nama prevaziđemo zarad zajedničke i bolje budućnosti”, rekao je Karađrođević, saopštio je Beli dvor.

On smatra i da nacionalno pomirenje može da počiva samo na istini, ispravljanju nepravdi i praštanju.

---------------------------------------------------------------- 

Oliver Antić: Rehabilitaciju Draže da slave i u Hrvatskoj

BEOGRAD – Jedan od opunomoćenika predlagača za rehabilitaciju Dragoljuba Mihailovića Oliver Antić izjavio je danas da je odluka o rehabilitaciji Mihailovića veliki dan za pravo i pravdu i da bi ovaj dan trebalo da se slavi i u Hrvatskoj.

Antić je novinarima posle odluke suda rekao da je to veliki dan ne samo za srpski narod već i za časne Hrvate, Muslimane i Slovence koji su se borili pod Mihailovićevom komandom i podsetio da se u jedinicama kojima je komandovao borilo oko 10.000 Hrvata, 8.000 Muslimana i 6.000 Slovenaca.

„Ovaj dan bi trebalo da se slavi i u Hrvatskoj”, rekao je Antić koji je savetnik predsednika Republike, i ocenio da je ovo veliki dan za pravo i pravdu jer sa pravnog stanovišta negativna odluka o zahtevu za rehabilitaciju ne bi ni mogla da se obrazloži.

Viši sud u Beogradu rehabilitovao je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i vratio mu građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima 1946. godine.

LSV: Zloupotrebljen institut predsednika Srbije

Rehabilitacija četničkog komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića je nastavak grubog prekrajanja istorije u čiju svrhu je zloupotrebljen i institut predsednika države, saopštila je danas Liga socijaldemorkata Vojvodine

Ta stranka je u saopštenju istakla i da rehabilitacija Mihailovića predstavlja „relativizaciju antifašističke borbe i herojske žrtve svih koji su poginuli boreći se protiv okupatora i kolaboracionista”.

LSV navodi i da je „Mihailoviću suđeno zbog saradnje sa okupatorom i ratnih zločina počinjenih prema civilnom stanovništvu, pa je današnja rehabilitacija ujedno i gruba nepravda prema žrtvama četničkih zločina i njihovim potomcima"

Ujedno, navodi se u saopštenju „to je nepravda i prema svim onima koji su u ratovima tokom mračnih devedesetih ostali bez najmilijih ili u najboljem slučaju bez bele tehnike, upravo od raznih paravojnih formacija pod četničkim zastavama”.

LSV navodi i da je „predsednik države čovek koji se nikada nije odrekao titule četničkog vojvode, pa onda ne treba ni da čudi upotreba i pritisak insitutucije predsednika Srbije na pravosuđe kako bi se promenila istorija i sasvim relativizovala antifašistička tradicija i narodnooslobodilačka borba”.

SDA Sandžaka i SDP: Sramna odluka o rehabilitacija

NOVI PAZAR– Dve političke partije sandžačkih Bošnjaka danas su oštro osudile rehabilitaciju četničkog komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića.

Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) navodi da sudska odluka o rehabilitaciji Mihailovića ''predstavlja legalizaciju svih zločina počinjenih nad Bošnjacima” dok Sandžačka demokratska partija (SDP) „osuđuje kao sramnu odluku Višeg suda u Beogradu”

Te strane, u odvojenim saopštenjima ukazuju i da se tom sudskom odlukom prekraja istorija, šalje preteća poruka Bošnjacima a traže i njeno poništenje.

Stranka demokratske akcije Sandžaka navodi da su „u proteklih 100 godina četnici u formi naoružanih jedinica u sastavu srpske policije i vojske ili uz njihovu pomoć i podršku izvršili genocid, masakre i progonstva bošnjačkog civilnog stanovništva iz Sandžaka"

Ta stranka ističe i da „zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice, jer je ova odluka direktno suprotna antifašističkom i demokratskom opredeljenju Evropske unije kojoj kao zemlja težimo”.

„Tražimo zaštitu za žrtve i potomke Bošnjaka, žrtava zločinačkog Četničkog pokreta, a nadležne organe u Srbiji pozivamo da prestanu sa falsifikovanjem istorije i ponište ovu sramnu odluku”, navela je Stranka demokratske akcije Sandžaka

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.