Čovek koji postavlja standarde

Otkrio je pevačicu Lili Alen, od problematične Ejmi Vajnhaus napravio je muzičku divu, producirao je albume Robija Vilijamsa, Kristine Agilere… Mark Ronson je jedini kome je pošlo za rukom da dobije dozvolu Boba Dilana da remiksuje jednu od njegovih pesama, i to numeru „Most likely you’ll Go your Way”. Ovenčan je Gremijem za producenta godine, a sve to zbog muzike koja je svojevrsni hibrid soula šezdesetih i savremenog roka i popa. Album ovog Britanca, sa američkim pasošem „Version”, sa koga su skinuti hitovi „Valerie” i „Stop me”, po mišljenju mnogih bio je dens saundtrek 2007. godine.

Mark Ronson je rođen 1975. godine u Londonu. Markov otac Lorens Ronson, muzički menadžer, otkrio je sastav „Bucks Fizz” koji je 1981. godine pobedio na Evroviziji. Odrastao je u kući koja je bila u istoj ulici kao i dom Pola Makartnija, a u kojoj je Kit Mun iz grupe „Hu” bio redovan gost. Mun je prvi primetio Markov talenat za muziku i rekao Ronsonovoj majci En da, ukoliko mu ona ne kupi bubnjeve, on će to učiniti. Ali, kada je imao šest godina roditelji su mu se razveli i on se, zajedno sa sestrama bliznakinjama i majkom, preselio u Njujork. Očuh mu je postao Mik Džons, lider benda „Foreigner”, tako da je jednu muzičku porodicu „zamenio” drugom. 

Sa samo 12 godina on i njegov najbolji drug Šon Lenon, sin Joko Ono i Džona Lenona, prespavali su jednu noć kod Majkla Džeksona. Danas se šali: „Nisam ga video od tada. Ne javlja se, ne piše!”.

Ronson se vrlo brzo zainteresovao za njujoršku hiphop scenu i počeo da radi kao hiphop di-džej. „Vežbao se” u studentskom baru Vasar koledža u Njujorku, gde je studirao sociologiju. Kasnije se prebacio na Univerzitet Njujork gde je upisao teoriju muzike.

Da mu je krenulo shvatio je kada mu je Pi Didi napisao svoj broj telefona na novčanici od 100 dolara da bi puštao ploče na njegovoj sledećoj zabavi. Privukao je i pažnju Džeja Zija.

A onda je rešio da se oproba i u produkciji. Producirao je album američke pevačice Nike Koste, koji je, uprkos dobrim kritikama, propao na tržištu. Slično je prošao i njegov debi album „Here Comes the Fuzz”iz 2003. godine.

– Imam neki osećaj krivice ako nešto ne uradim dobro. Smatram da sam ja taj koji postavlja standarde – rekao je jednom. 

Do saradnje Ronsona i Lili Alen došlo je 2006. godine kada je upoznao u jednom klubu u londonskom Noting hilu. Alenova je dala Marku svoj demo snimak, koji mu se svideo, pa je zato pozvao da mu se pridruži u njegovom njujorškom studiju da bi snimili njen debi album.

Nešto kasnije upoznao je i Ejmi Vajnhaus. „Dok mi je pričala anegdotu o tome kako je menadžer pokušavao da je natera da ode na lečenje od alkohola, shvatio sam da bi to bila odlična ’udica’ za pesmu”, pričao je Ronson. Upravo je tako nastao najveći hit Ejmi Vajnhaus „Rehab”, koji je Mark producirao, kao i većinu albuma „Back to Black”. 

Na nedeljnoj dodeli Gremi nagrada u losanđeleskom „Stejpls centru” dobio je nagradu za producenta godine, a „njegova” Ejmi Vajnhaus je ovenčana sa pet priznanja. Već u sredu zakazana je dodela najznačajnijih britanskih muzičkih nagrada Brit, a Mark Ronson ima tri nominacije i to za najbolji album, singl i najboljeg britanskog umetnika. Ronson će i nastupiti na dodeli nagrada koja će biti održana u londonskom „Earl’s cortu”, a trenutno se nalazi na turneji po Velikoj Britaniji. Pored svega, ponovo radi na novim albumima Robija Vilijamsa i Ejmi Vajhnaus.