Predlozi za poboljšanje Nacrta građanskog zakonika

Građanski zakonik treba da bude svetionik i stoletni spomenik prava, pa je potreban ozbiljan rad na poboljšanju teksta Nacrta građanskog zakonika Srbije, zaključili su učesnici seminara u Vrnjačkoj Banji, koji je organizovalo Udruženje pravnika u privredi Srbije.

– Pravnici u privredi Srbije svrstavaju građanski zakonik u pravne akte koji imaju svoje mesto u hijerarhiji prava odmah posle ustava i veruju da će kao takav biti prepoznat, čuvan i odgajan u celokupnoj javnosti – rekao je prof. dr Mirko Vasiljević, predsednik Udruženja pravnika u privredi Srbije.

Tekst Nacrta građanskog zakonika, koji je sačinila vladina radna grupa, biće tokom ove nedelje objavljen na sajtu Ministarstva pravde, ali je javna rasprava već počela na stručnim skupovima.

Pravnici u privredi smatraju da se u okviru građanskog zakonika moraju urediti i neki ugovori koji su u Nacrtu izostali, kao što je ugovor o radu, ali i da se mora jasnije definisati priroda ugovorne odgovornosti i precizirati odredbe koje uređuju ugovor o prodaji, ugovor o osiguranju, ugovor o trgovinskom zastupanju, ugovor o prevozu, ugovor o igri i opkladi i druge. Takođe, nije dovoljno regulisana ni međunarodna kupoprodaja.

Posebno su ukazali na potrebu uvođenja pojmova trgovac i trgovinski poslovi, a smatraju da bi, bar u opštim crtama, zakonik trebalo da definiše prava industrijske svojine i potrošačko pravo.

– Građanski zakonik je pravni spomenik trajnije vrednosti, koji obeležava jedno duže vreme, dižući nivo pravne svesti i kulture bližeg i daljeg okruženja. Iako dinamika poslovnog života ne trpi zakonske fiksacije i čvršća zakonska pravila, koja se kao takva teže menjaju i mogu da budu kočnica poslovnih potreba, pravnici u privredi smatraju da treba kodifikovati celokupno građansko pravo, pre svega zato što je važeće zakonodavstvo građanskopravnih odnosa u Srbiji parcijalno, nepotpuno i neusklađeno – rekao je dr Vasiljević.

Zakonik će objediniti stvarno pravo, obligaciono, porodično i nasledno pravo. U novi građanski zakonik biće ugrađeni i sudska praksa i stavovi sudova, koji treba da „usklade zakonska rešenja sa logikom i potrebama života”, rečeno je na seminaru.