Otkriće ispod prekrečene tavanice

Pančevo – Proteklih nekoliko meseci restaurirana je svečana sala Narodnog muzeja Pančeva, u kojoj su tavanica i zidovi bili prekriveni belim krečom u tri sloja i još premazani bronzanim namazom masne farbe! Posle sedamdesetak godina oživelo je slikarstvo visoke zone sale i zidovi oslikani tokom izgradnje zgrade Magistrata pre 177 godina –daleke 1838. godine. Ukazali su se u fragmentima cvetni motivi, venci, krilati konji, anđeli… pozlata na kapitelima.

U Muzeju kažu da se dugo nagađalo da ispod belog kreča postoji slikana ornamentika, a onda su pre desetak godina sve sumnje razvejane, potvrdom stručnjaka republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Urađena su sondažna snimanja i ustanovljeno da se, ispod četiri sloja kreča, ipak nalaze slikane dekoracije. Sredinom prošlog veka, očito nije se previše marilo, štaviše bogato oslikana tavanica i ukrasno-dekorativna plastika zasmetala je nekom tokom izrade stalne postavke Muzeja i procvata soc- realističkog poimanja umetnosti i lepote. Slična stvar, saznajemo, ali u manjem obimu,desila se i 2012. godine, kada su, za potrebe snimanja jednog filma, prekrečeni stubovi u sali i time dodatno oštećeni.

Tokom priprema za restauratorko-konzervatorske radove, Muzej je podatke zatražio i od Istorijskog arhiva u Beču znajući da se sva dokumentacija o zgradama zidanim do 1870. godine, iz doba Austrougarske vladavine ovim prostorima, nalazi u austrijskoj prestonici. Dalje su upućeni  na arhive Zemaljske komande u Temišvaru i odgovor još uvek čekaju.

Rekonstrukcija i konzervacija trajale su tri meseca, od jutra do mraka. Petoro slikara restauratora skidali su naslage kreča, da bi najzad iznikao deo po deo slikane dekoracije koje, kada gledate odozdo, stvaraju utisak gipsanog reljefa neobične lepote. U hodu je sve što je bilo nestabilno i oštećeno fiksirano, popunjena su oštećenja, a potom i rekonstruisani oslikani delovi.   U jednom trenutku ukazale su se i signature autora, oko čijih identiteta takođe ima nedoumica.

Restaurisani detalj (Foto: Narodni muzej Pančevo)

„Tu je najpre potpis Julijusa Zajdla, za kojeg smo saznali iz dokumentacije ondašnjeg Magistrata Novog Sada da je bio slikar. Još jedna dilema produbljena je kada je ispod kreča izniklo ime nemačkog slikara Vilhelma istog prezimena, čije ime se, pak,pominje u knjizi rođenih Minoritskog manastira u Pančevu, a potom i ime Franca Urla,autora gipsarskih radova, za kojeg smo pretragom dokumenata u Istorijskom arhivu Pančeva, došli do podatka da je bio peštanski vajar”, kaže istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov, kustos Muzeja.

I na kraju ostaje neverica i upitanost – kome je i zašto zasmetala ukrašena svečana sala? Neki vremešniji  Pančevci,sa kojima smo razgovarali, tvrde da je prekrečena još tridesetih godina prošlog veka, ali niko nije želeo da licitira imenima nalogodavca. Iz tih sećanja još saznajemo da je sala godinama služila i za venčanja, jer je današnji Muzej u zgradi nekadašnje Gradske kuće.

Kako je tekla „reanimacija” svečane sale Narodnog muzeja u Pančevu zabeleženo je u dokumentarnom filmu „Otkrivanje”, scenariste i reditelja Vladimira Kajlovica, prikazanom tokom ovog, prvog predstavljanja javnosti, ali posao još nije sasvim završen.

„Mi smo aplicirali na konkursu NIS-a „Zajednici zajedno” i dobili 800 hiljada dinara za završetak radova, koji podrazumevaju mramorizaciju većeg dela svih površina i krečenje nekih manjih delova, završetak  zanatskih radova i sređivanje parketa.  Ta sredstva će omogućiti da,u toku jeseni, svečana sala bude definitivno gotova”, kaže za „Politiku”, Svetlana Mesicki, direktorka Narodnog muzeja u Pančevu.

Obnovu svečane sale finansirali su i Ministarstvo kulture i Grad Pančevo sa ukupno oko 2,8 miliona dinara. Tako je Pančevo dobilo svoj najreprezentativniji prostor koji će ubuduće biti, na prvom mestu galerijski, ali i lokacija većih kulturnih dešavanja u gradu.