Gorivo i ubuduće jevtinije zbog politike

Cene goriva u Srbiji nisu menjane poslednja tri meseca, a budući da cena sirove nafte i derivata na evropskim i svetskim berzama stagnira, ne treba očekivati ni u dogledno vreme neka veća iznenađenja. Ni pojeftinjenja, ni poskupljenja goriva, kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Litar premijuma BMB 95 oktana u Srbiji se već duže vreme prodaje po ceni od 1,1 a evrodizel 1,2 evra. Jeftiniji benzin od Srbije imaju samo BiH, Makedonija i Bugarska i to isključivo zbog manjih državnih zahvatanja u ceni goriva, kaže on.

Kada je u pitanju evrodizel gorivo, cena u Srbiji je na nivou regiona i prodaje se za 1,2 evra po litru. Jeftiniji je u Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj i BiH.

Gorivo bi bilo još jeftinije kada krajnji potrošači u Srbiji ne bi morali da plaćaju osim akciza i PDV-a i troškove markiranja goriva od oko 2,3 evra za svakih 1.000 litara, ali i nadoknadu za obavezne rezerve od 3,12 dinara za litar koje je država uvela oktobra prošle godine. Pri tom za osam meseci nije kupljen ni jedan jedini litar goriva za obavezne rezerve, pa se postavlja pitanje gde je završio novac za ove namene?

Upitan šta očekuje od današnjeg sastanka zemalja OPEKA u Beču (organizacije zemalja izvoznica nafte), gde će glavna tema biti izuzetno niska cena nafte, Mićović kaže, da ovaj ministarski sastanak, po svoj prilici, neće ništa promeniti, jer nema najava da bi Saudijska Arabija s jedne i SAD s druge strane mogle da povećaju cenu nafte koja je sada na istorijskom minimumu.

– Sve promene cena nafte i derivata na berzama u poslednjih godinu dana nisu posledica odnosa ponude i tražnje, nego isključivo političkih odluka, kaže on.

Drastičan pad cene nafte izazvali su Saudijska Arabija i SAD delimično iz političkih, a delom i iz ekonomskih razloga, tvrde stručnjaci i objašnjavaju da Saudijska Arabija želi nižim cenama da uspori rast proizvodnje nafte iz uljnih škriljaca u SAD.

Amerikanci, s druge strane, najveći deo svojih potreba zadovoljavaju proizvodnjom nafte upravo iz škriljaca i tako opasno ugrožavaju pozicije članica OPEK.

Amerika, dodatno, po svaku cenu želi da postigne najvažniji politički cilj, a to je da zada još jedan udarac ruskoj ekonomiji koja je veliki izvoznik nafte.

U Nacrtu izveštaja za predstojeći ministarski sastanak kartela u Beču, u koji je Rojters imao uvid, OPEK ocenjuje da će proizvodnja iz zemalja koje nisu članice OPEK-a, posebno u SAD, nastaviti da raste.

Iako su cene nafte od juna 2014. osetno niže, i dostigle su nivo niži od onog tokom krize 2008, ponuda iz zemalja koje nisu članice OPEK-a i dalje raste, piše u dokumentu.