Sve nam je bilo zabranjeno

Podgorica – Da je sramu i strahu podjednako teško u oči pogledati – to najbolje shvate oni koji dođu među pravoslavce – Srbima u Skadru i okolnim mestima, poput Vrake.

U Skadru proteklog meseca zatekli smo se među Srbima u nekoliko navrata, povodom manifestacije „Dani srpske kulture 2015” (organizator Srpski nacionalni savet). Organizuje se prvi put posle skoro osamdeset godina jer su vlasti Albanije Srbima zabranjivale ne samo verska okupljanja i posete bogomoljama, već i bilo kakve kulturno-zabavne aktivnosti, posebno one na srpskom jeziku.

Da je bilo zabranjeno slušanje Radio Beograda i gledanje TV Srbije znali su i vrapci na grani. Samo najhrabriji, pričaju nam skoro u horu retki Srbi Skadrani, koji jedva da znaju maternji srpski jezik, radili su to „pošto dobro ćebetom zatamnimo prozore i primaknemo se televizoru da jedva i mi čujemo”.

– Jes’, tako mi Boga, sve nam je bilo zabranjeno – pismo, jezik, vera, pesme, gusle, ukinuto obrazovanje, pa čak i pravo na ime i prezime – kaže nam Srbin iz Vrake, prve srpske naseobine pre Skadra.

Skadar krajem maja 2015: srpska pesma prvi put posle osamdeset godina Foto N. Đurić 

A da se nešto menja nabolje, videli smo kad je predsednik Književne zadruge Srpskog narodnog veća Crne Gore Momčilo Vuksanović predsedniku udruženja „Morača Rozafa” Pavlu Brajoviću Jakoji uručio u Skadru 150 knjiga, izdanja „Književne zadruge”.

Srbi sada u Skadru na Bojani imaju svoje udruženje, kancelarije, a jedna od fotografija okačenih u učionici gde „malo i veliko” uči srpski jezik dovoljno govori kakav je status Srba bio od početka 19. veka, sve do 1946. godine i potom, skoro do ovih dana. Na toj fotografiji piše: „Skadar – 1925 – Srpska škola Obilić”.

Kakav je status Srba u Albaniji i koliko su na njih zaboravili Srbija i Crna Gora, dovoljno govori i podatak da je pre nekoliko dana u Skadru održano prvo pesničko veče: organizovan je prvi dolazak velikog srpskog pesnika i akademika Matije Bećkovića, koji je nastupio pod zidinama Mlade Gojkovice.

Sala je bila premala da okupi Srbe koji nisu skrivali radost što su u prilici da vide, čuju i slikaju se sa velikanom srpskog pesništva.

Nije samo Bećković pozno stigao u Skadar, već i autor knjige „Skadar istorija” Kaplan Burović, albanski akademik, filolog koga je Enver Hodža utamničio i osudio na 43 godine zatvora. U Albaniju je dospeo pošto je prebegao od terora u vreme Informbiroa 1948. godine.

O tragičnim seobama, podelama i pokušajima zatiranja identiteta srpskog naroda najbolje kazuje upravo svedočanstvo balkanskog Mandele albanskog akademika Burovića, koji je svoje delo „Skadar” štampao na ćirilici i latinici.

– Knjiga je, kao istorija grada Skadra od najstarijih vremena do danas, i potresno svedočanstvo o stradanju i zatiranju srpskog nacionalnog bića u Albaniji, naročito u vreme komunističkog terora Envera Hodže – rekao nam je posle promocije u Skadru pisac Budimir Dubak, koji je govorio o ovom vrednom delu.

Krajem prošlog meseca Skadrom su, posle 80 godina, prvi put odjeknule note izvorne narodne srpske muzike. „Svilen konac” prodenut je kroz svako uvo, zahvaljujući ansamblu Radio-televizije Srbije pod upravom Branimira Đokića i voditeljskom „soliranju” Žike Nikolića Šarenice.

A zašto se i danas oseća strah među Srbima, možda najbolje ilustruju reči Srbina Dejana Mikulića, koji je devedesetih godina iz Albanije stigao u Zetu.

– U Albaniji je od 1934. i u vreme Envera Hodže bilo zabranjeno da imaš srpsko ime i prezime, da se izjašnjavaš kao Srbin i da slaviš slavu – priča Dejan Mikulić, gledajući tužno preko Skadarskog jezera. – Međutim, u mom selu Kamenici, na samoj granici, Srbi nisu hteli to da prihvate. Davali su deci srpska imena, govorili su međusobno svojim jezikom i slavili slavu, mada su to radili u tišini i pošto na prozore stave ćebad, da se spolja ništa ne vidi. Mog strica policija Envera Hodže ubila je i bacila u reku zato što je glasno govorio srpski.

Podsetimo, Srbi iz Skadra i obližnje Vrake 1991. godine masovno su pohrlili u Crnu Goru jer su u Albaniji i posle Envera Hodže nastavljeni pritisci i pretnje. Usledili su novi problemi i podele, kad je u Crnoj Gori postalo nepopularno biti Srbin.

– I dalje imam albanski pasoš i državljanstvo jer još od 1991. ne mogu da dobijem crnogorsko – kaže Mikulić. – To nije tragedija samo moje porodice, već svih nas koji smo došli iz Albanije. Moja porodica je u okolinu tada crnogorskog Skadra došla 1941. iz Kline na Kosovu, bežeći od albanskog terora. Zbog iste stvari 1991. smo pobegli iz Albanije u Crnu Goru, gde nismo mogli da dobijemo državljanstvo, pa smo prešli na Kosovo. Odatle nas je oteralo bombardovanje NATO-a. Pošto smo imali samo albanska dokumenta, otišli smo u Albaniju, pa opet u Crnu Goru. Mi bismo da budemo Srbi, ali nam se ne da.

Kad je u Crnoj Gori pre nekoliko godina krenula „seča” profesora srpskog jezika, jedan od njih, profesor Svetozar Ćiraković, otišao je u Skadar, da tamo uči srpsku decu i njihove roditelje maternjem jeziku. Nemali broj govorio je da je to nemoguća misija.

Ćiraković u Skadru drži kurs za Srbe koji žele da nauče svoj jezik. Kurseve srpskog Srbima organizuje Udruženje srpsko-crnogorske manjine „Morača Rozafa” iz Skadra, koje pomoć dobija od institucija za dijasporu Republike Srbije i Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve, uz veliku pomoć Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore.

– Ovi ljudi ovde hoće da uče svoj jezik i u početku skoro da niko nije znao ni da se sa mnom sporazume, ali sada već desetina njih dosta dobro govori – priča nam Ćiraković. – Došlo je vreme da se Srbima ne brani da slobodno uče, govore i pišu svojim jezikom. Nije to rešeno institucionalno, ali u okviru udruženja i nacionalnih zajednica te aktivnosti više nisu zabranjene. Najvažnije je da sada mnogo dece pohađa kurseve srpskog i da su veoma uspešni u savlađivanju jezika svojih očeva i đedova.

– Nama Srbima u Skadru Srpski nacionalni savet je i novim poklonom od 150 knjiga nastavio višegodišnju podršku i pomoć Srbima u Skadru, od finansiranja škole na srpskom jeziku, kompletiranja biblioteke, do nadoknade za profesore predavače – ističe Pavle Brajović Jakoja.