Ćirilična istorija Perasta

Postavka „Ćirilična dokumenta peraškog arhiva” autorke Mirjane Vukasović predstavljena je u Manakovoj kući. Pred posetiocima izložbe, poslednje pred restauraciju ovog kulturnog prostora, našle su se fotografije zapisa koji se čuvaju u Muzeju grada Perasta, čiji je autorka dokumentarista.

More ćiriličnih u okeanu latiničnih zapisa autorka je počela da istražuje pomažući dr Goranu Komaru, koji već dugo proučava dubrovački, hercegnovljanski i peraški arhiv, u sistematizovanju i nalaženju građe raspoređene po različitim fondovima. Rezultat tog rada bila je Komarova knjiga i ova postavka koju će zainteresovani moći da vide u naredne dve nedelje.

Predstavljeni zapisi na ćirilici odnose se na dva veka (1633–1851), od ukupno petsto godina o kojima peraški muzej čuva arhivsku građu. Tu su i dokumenti koji govore o periodu Kandijskog (1645–1699) i Morejskog rata (1684–1699), i odnosima stanovnika ovog grada sa Turcima koji nisu bili samo ratni, već i prijateljski i ekonomski.

Prema rečima Mirjane Vukasović, izložba se sastoji iz tri dela. Jedan deo čine spisi priučenih pisara, zatim tu su spisi čuvenog popa Radula iz Riđana, koji je bio „obaveštajac za Turke, Mlečane i Peraštane”, a izložena su i pisma Mehmed age Rizvanagića, dizdara (zapovednika grada) Herceg Novog i Risna.

– Ono što je važno jeste da ćirilica ne sme biti zaboravljena. Činjenica je da je ona veoma malo u upotrebi i ovo je apel da se vrati na velika vrata i da svi počnemo da je koristimo – objasnila je Mirjana Vukasović.

Posetiocima se obratio i Komar, koji je govorio o proučavanju arhivske građe i značaju ovih ćiriličkih dokumenata u istraživanju istorije.

A. V.