Ћирилична историја Пераста

Поставка „Ћирилична документа перашког архива” ауторке Мирјане Вукасовић представљена је у Манаковој кући. Пред посетиоцима изложбе, последње пред рестаурацију овог културног простора, нашле су се фотографије записа који се чувају у Музеју града Пераста, чији је ауторка документариста.

Море ћириличних у океану латиничних записа ауторка је почела да истражује помажући др Горану Комару, који већ дуго проучава дубровачки, херцегновљански и перашки архив, у систематизовању и налажењу грађе распоређене по различитим фондовима. Резултат тог рада била је Комарова књига и ова поставка коју ће заинтересовани моћи да виде у наредне две недеље.

Представљени записи на ћирилици односе се на два века (1633–1851), од укупно петсто година о којима перашки музеј чува архивску грађу. Ту су и документи који говоре о периоду Кандијског (1645–1699) и Морејског рата (1684–1699), и односима становника овог града са Турцима који нису били само ратни, већ и пријатељски и економски.

Према речима Мирјане Вукасовић, изложба се састоји из три дела. Један део чине списи приучених писара, затим ту су списи чувеног попа Радула из Риђана, који је био „обавештајац за Турке, Млечане и Пераштане”, а изложена су и писма Мехмед аге Ризванагића, диздара (заповедника града) Херцег Новог и Рисна.

– Оно што је важно јесте да ћирилица не сме бити заборављена. Чињеница је да је она веома мало у употреби и ово је апел да се врати на велика врата и да сви почнемо да је користимо – објаснила је Мирјана Вукасовић.

Посетиоцима се обратио и Комар, који је говорио о проучавању архивске грађе и значају ових ћириличких докумената у истраживању историје.

А. В.