Stoletni parobrod uplovljava u muzej

Parobrod „Župa”, dragulj istorije rečnog brodarstva, porinut 1913. pod imenom „Una”, već godinama čami okovan muljem i prekriven rđom u savskom priobalju, duž budućeg gradilišta „Beograda na vodi”. Pošto mu je u velikoj akciji čišćenja tog potesa pretilo prinudno iseljenje koje zbog stanja trupa možda ne bi preživeo, Muzej nauke i tehnike (MNT) poslao je predlog sadašnjem vlasniku plovila, brodarskom preduzeću „Ivan Milutinović” (PIM), da vlasništvo nad vremešnom lađom pređe u ruke te kulturne ustanove.

Miodrag Milojević, direktor PIM-a, za naš list kaže da je preduzeće na čijem je čelu pristalo na takvu saradnju. Pre desetak dana, pokrenuta je i pravna procedura za promenu vlasnika.

– Želja nam je da ovaj parobrod bude zauvek osiguran kao deo muzejskog blaga. Mi nemamo novca da bismo „Župu” restaurirali kako dolikuje plovilu takvog značaja. Jedino što možemo je da ga redovno obilazimo, povremeno čistimo i obavljamo osnovne popravke, bez kojih bi možda već bio pod vodom – ističe Milojević.

U Muzeju nauke i tehnike podsećaju da je taj muzej kao nadležna ustanova „Župu” stavio pod zaštitu kao kulturno dobro još 2005.

– Kao takvi imamo pravo prvenstva pri sticanju vlasništva po Zakonu o kulturnim dobrima – navode za naš list u MNT-u.

Status zaštićenog dobra nije spasao „Župu” od razarajućeg zuba vremena. U drugi vek svog postojanja parobrod je ušao s trupom kroz čije korodirane limove prodire voda. Kada je na red došlo pitanje njegovog izmeštanja iz Savskog amfiteatra, iz „Ivana Milutinovića” su upozorili da bi greška prilikom manevrisanja mogla da bude fatalna, odnosno da dođe do pucanja oplate, naglog prodora vode i – potonuća.

Ranije je razmatrana i mogućnost da se dno lađe betonira i tako spreči da Sava vremenom proguta „Župu”. Problem je što bi u tom slučaju parobrod ostao fiksiran na sadašnjoj poziciji, što nije u skladu sa graditeljskim planovima za ovaj deo priobalja.

– Za potpunu obnovu plovila bilo bi potrebno oko 300.000 evra. Manji zahvati, poput zamene dotrajalih limenih delova, koštali bi mnogo manje, a brod bi onda mogao da bude bez rizika prevučen na drugu poziciju. S obzirom na to da je „Župa” svedočanstvo čitavog jednog veka istorije rečnog brodarstva, a i šire, mislimo da zaslužuje da mu se odredi lokacija na kojoj bi bio trajno privezan i izložen – naglašava Miodrag Milojević, direktor brodarskog preduzeća „Ratko Mitrović”.

Podizanje dimnjaka kao poziv za spas

Da bi „Župa” bila sačuvana, u oktobru 2013. sklopljen je i poseban protokol o saradnji između Ustanove kulture „Parobrod”, Muzeja nauke i tehnike i PIM-a koji je trebalo da omogući tehničku zaštitu, ali i da skrene pažnju javnosti na ovaj svojevrsni spomenik na vodi. Dogovoreno je tada da parobrod bude uvršćen i u kulturne programe.

Prošle godine, u februaru, simbolično je podignut dimnjak i organizovano čišćenje palube, a poštovaoci zaslužni za reanimaciju „Župe” pozvali su institucije i kompanije da se uključe u tehničku revitalizaciju.

Olupina „Banata 2” dizalicom uklonjena sa dna

U akciji raščišćavanja vodenog pojasa duž Savskog amfiteatra gde je planirana gradnja „Beograda na vodi” uveliko se na Ostružnicu, u blizinu tamošnjih mostova na Savi, seli i čitava flota PIM-a. Odvučen je i veliki broj splavova, pristana, barži… Izvučene su i pojedine olupine koje su ranije završile na dnu Save, a među njima je možda najpoznatiji potiskivač „Banat 2”.

– Njegovo uklanjanje izvedeno je dizalicom „Soča”, a angažovani su i ronioci. Olupina se nalazila blizu desne obale, van plovnog puta. Ovaj potiskivač napravljen je 1969. u brodogradilištu „Sava” u Mačvanskoj Mitrovici, dužina mu je bila 27,6 metara, a širina 6,62 metra – objašnjavaju u PIM-u.

„Biografija” stogodišnjaka na vodi

1913 – u budimpeštanskom brodogradilištu „Altofen”, pod imenom „Una”, porinut je parobrod danas poznat kao „Župa”

1915 – u sastavu Ugarske dunavske flotile, u oktobru te godine, učestvovao je u bombardovanju Beograda. Bio je naoružan sa dva „Škodina” topa kalibra 66 milimetara i tri mitraljeza

1919 – Posle požara na palubi, brod završava na rečnom dnu

1920 – Izvučen je iz vode, obnovljen i prodat jednoj rumunskoj kompaniji, u čijem je vlasništvu bio u međuratnom periodu pod imenom „Kozjo”

1944 – Crvena armija ga pleni i koristi kao minolovca. Drugi put je potonuo krajem te ratne godine, kada je naleteo na minu kod Starog Slankamena.

1945 – Izvađen je iz Dunava i posle obnove uvršćen u flotu Jugoslovenskog rečnog brodarstva, pod imenom „Župa”

1961 – Poslednji put „Župa” je rekonstruisana u Novom Sadu