Do 16. godine naši ne zaostaju za Evropom

Sportsko društvo Crvena zvezda proslavilo je u martu sedam decenija od svog osnivanja, a u ovo doba 1945. godine već je uveliko radila i njena sekcija za sportove na vodi. Plivački klub je to nedavno obeležio međunarodnim takmičenjem.

O 70 godina plivanja u Crvenoj zvezdi svedoči i nagrada za životno delo koju je njeno sportsko društvo dodelilo plivačkom treneru Aleksandru Škanati (Beograd, 22. septembar 1951). Zahvaljujući njegovom radu nastalo je 1.200 šampiona, 2.300 medalja i 553 nacionalna rekorda.

Škanata ne govori puno o sebi. Često ga razgovor ponese, te najviše priča o svojim učenicima, sadašnjim i bivšim, a i onima koji će tek da dođu.

Otkud tolika posvećenost plivanju?

Roditelji su mi bili plivači. Otac Boris je bio i osvajač medalje na Evropskom prvenstvu, a majka Dušica Nikolić prvakinja Jugoslavije. Počeo sam da plivam u Partizanu, u kojem je bio i moj otac. Bio sam talentovan, ali sam morao da prekinem u 16. godini zbog urođene mane, zbog koje sam čak i operisan u Londonu.

I ostali ste u tom sportu?

To je bezgranična ljubav. Čim sam diplomirao na Fakultetu za fizičku kulturu, pozvala me je Crvena zvezda. Dala mi je šansu i prihvatio sam. Nije mi bilo lako da opstanem 39 godina. U vreme najveće krize mi je pomagao stric Krsto, filmski režiser. Ipak, ni pod kakvim nevoljama na prezime koje nosim nikada nije pala nikakva mrlja.

Šta Vas sada zadržava u plivanju?

Deca. Njihov žagor i koraci na bazenu. Svoju misiju vidim u tome da ih naučim da imaju radne navike, da sve u životu rade srcem... Talenat za plivanje isplivaće na površinu, ali svi treba da budu spremni za život. Svi su završili studije, a sedmoro su doktori nauka. Znam prolazna vremena svih mojih plivača i mnogi mi i dan-danas čestitaju Novu godinu. Na taj moj rad me je nedavno podsetio i Splićanin Miro Žeravica, sada glavni trener u Nemačkoj.

Šta može da se očekuje od naših plivača?

Svi se ponosimo Stjepanovićem, ranije Čavićem, ali oni nisu to postali ovde. Njima svaka čast što su plivali za Srbiju, ali šta je s plivanjem kod nas? Imamo sada nekoliko plivača i plivačica za koje tvrdim da mogu da osvoje olimpijske medalje 2020. Do 16. godine naši su ravnopravni sa onima iz Evrope, a posle počnu da zaostaju, jer nemaju uslove kao njihovi rivali.

Šta im nedostaje?

Žeravica, recimo, ima ključeve od četiri bazena u Berlinu na koje sa svojih sedam plivača može da ode u bilo koje doba dana i noći da trenira. U Beogradu imamo problem da dobijemo stazu za plivanje, a kamoli bazen. Kad sam bio u Kolorado Springsu, video sam komore u kojima se pliva u mestu, ali u vrtložnim strujama. U drugom bazenu kad se pritisne dugme isplivaju dva dresirana delfina da bi nastao osećaj gibanja vode.

Životinje se koriste na treningu?

Na Univerzitetu „Lomonosov” u Moskvi profesor Ivanov me je pitao da li znam zašto je Karelin najbolji na svetu. Zapanjio se kad sam odgovorio da je to zato što su mu našli mečku za sparing-partnera. Ona je, razume se, bila dresirana, podsečene su joj kandže i imala je 400 kilograma. I posle treniranja od šest do osam sati s njom nije mu teško da rvača od 100 kila baca kao hemijsku olovku.

Možemo li bez dresure?

Ovo je samo primer koliko se daleko, i to odavno, otišlo u svetu. Našim plivačima za Olimpijske igre 2020. potrebni su: plivanje četiri sata dnevno, zajedničke pripreme 90 dana godišnje i odlazak na tri jaka međunarodna plivačka mitinga. Zar to ne može da se obezbedi?! Zaostajemo zato što naša deca nemaju podršku.

U nekim sportovima smo, ipak, veoma uspešni?

Ne može plivanje bez bazena, bez tople vode. Radio sam i u košarci. Aleksandar Nikolić me je pozvao u Split da tri meseca radim kod Božidara Maljkovića, pa mi je čak predlagao da se potpuno prebacim u taj sport. Dušan Ivković je bio iznenađen kad je čuo od nekih košarkaša, koji su brzo napredovali, da sam ih ja spremao. S njim sam bio u Seulu na Olimpijskim igrama 1988. Radio sam s Draženom Petrovićem kad je bio u Beogradu u vojsci, jer me je zamolio Zoran Slavnić, koji mu je bio trener. Imao sam dara, ali je to mnogo stresan posao, koji može da ostavi ozbiljne posledice na zdravlje. Ta plejada velikih košarkaških trenera dosta je bila pohabana. I sad neki mlađi od njih imaju tikove... Nisam hteo to sebi da dozvolim.

Šta Vam znači nagrada Sportskog društva Crvena zvezda?

To je veliko priznanje za dugogodišnji trud i ne može rečima da se iskaže. Za to dugujem zahvalnost i onima koji su me učili i onima s kojima sam sarađivao i sarađujem.

Zvezda i plivanje?

Od 2007. do 2010. naš plivački klub je bio „zamrznut” zbog nemogućnosti da trenira, jer smo zbog rekonstrukcije „Muškatirovića” ostali bez bazena. Zahvaljujući Branku Kovačeviću, legendi Košarkaškog kluba Crvena zvezda, omogućeno nam je da treniramo na Starom Difu. Počeli smo s tri-četiri plivača pionira, a sada ih imamo 180. Ima i veoma darovitih.

Šta decu privlači u plivanju?

Naša je baza vrlo mala. Mnogo je dece koju roditelji dovode zbog nekog deformiteta kičmenog stuba, ravnih tabana i nekog sličnog zdravstvenog problema. Druga bi stvar bila da je, na primer, kao u Sloveniji, plivanje obavezno u prva četiri razreda osnovne škole. Onda može da se obavi prava, rigorozna selekcija. Da se vidi kakvi su mu bili roditelji, deda, baba, pa šake, stopala, raspon ruku, dužina natkolenice, skočni zglob, koleno... Sve su to parametri koji mogu da ukažu na vrhunske mogućnosti, a iskusan, stručan trener onda proceni ko može da bude vrhunski sportista i svojim potpisom treba da garantuje da će taj projekat da uspe. Onda je na potezu država. Rumunija može da ima trenažni centar za plivanje, atletiku i gimnastiku, a mi ne možemo?! Mađari nisu bogom dani za plivanje, ali njihov budžet je 15 miliona evra, a naš 440.000. I još smo ukinuli finansiranje plivačkih kampova.

Šta može novi predsednik Plivačkog saveza Srbije Drobac?

Ako je neko kriv u savezu zbog nečega, taj i treba da bude kažnjen, a ne deca. Novi predsednik treba da da sve od sebe da država već od sledeće godine finansira dečje plivačke kampove. Ali ništa neće moći da postigne sam. Treba da okupi dobar tim oko sebe.

Ivan Cvetković